Edenski vrt jeste važan deo hrišćanskih uverenja. Bio je ispunen životom: životinje, voće, milost, lepota, zadovoljstvo. U bašti je postojalo određeno drvo – drvo Znanja dobra i zla. Zmija je iskušavala Evu da jede plod stabla. Eva je podelila taj plod sa Adamom počinivši greh i izgubivši pristup raju.
DUBINA LJUDSKIH DUŠA
Priča o Adamu i Evi u rajskom vrtu je, suštinski, tekst unutar hrišćanske tradicije i smatra se da sadrži najdublje istine o ljudskoj prirodi. Iz psihološke perspektive, ova priča verovatno ukazuje na značajne istine o psihičkom funkcionisanju. Elens nam sugeriše da, bilo da uzmemo ovu priču na bukvalnom, simboličkom, mitskom ili metaforičkom nivou, ona nam daje okvir za razmišljanje o samom ljudskom stanju. Inherentno ovoj priči jesu niz tema koje su centralne za psihološke teorije razvoja, kao što su gubitak, odvojenost, zavisnost, intersubjektivnost, ranjivost, stid i želja.
,,Priča o Adamu, Evi i Edenskom vrtu se može smatrati mitološkom alegorijom koja opisuje pad svesti čovečanstva koje odlazi u složene dualnosti samosvesti, odnosa subjekt/objekat i svih suprotnosti postojanja (muško/žensko, svetlo/mračno, toplo/hladno, dan/noć, dobro/zlo).” – Brajs Hajmond
TAJNIM STAZAMA RAJSKOG VRTA
Posedovanje znanja o dobru i zlu omogućava ljudima da razaznaju i razumeju i spoljašnju i unutrašnju stvarnost, posebno parove suprotnosti, simbolizovanje suprotnosti dobra i zla, muško i žensko, Bog i ljudi. Adamovo i Evino sticanje ovog znanja predstavljalo je prosvetljenje i transformaciju na viši psihički nivo. Upozorenje da Adam umire nakon što pojede voće, može predstavljati scenario u kojem stari čovek umire i ulazi u novo stanje postojanja. Ova transformacija je ono što je ljude učinilo odgovornim za svoja dela, zaista sposobnim za greh ili dobro, i spremnim da deluju u stvarnom svetu.
Tada su Adam i Eva izašli iz bašte. Psihološki gledano, nisu oterani iz bašte već su sami odrasli i izašli. Kao što je Džozef Kembel rekao – Bašta je metafora za sledeće: naše umove.
Iako se nije dogodio nikakav čin prvobitnog greha, priča o Edenu ostaje uglavnom priča koja objašnjava ljudsku prirodu, posebno našu psihu.
TEKST: ANDRIJA RADONJIĆ
Andrija Radonjić, student četvrte godine psihologije na Filozofskom fakultetu u Nišu i volonter u Psihološkom savetovalištu za studente SKC-a Niš. Uživa uz dobru knjigu, razgovor sa prijateljima i plivanje. Strastveni je navijač Crvene Zvezde. Želja mu je da kroz par godina karijere otvori svoje psihološko savetovalište.
