Memoari jednog… Nemam hrabrosti da od ovoga pravim analizu, to je već previše stručno. U pitanju su memoari jednog doba, to sam, čini mi se, hteo reći na početku. Možda ipak memoari jedne ljubavi? Memoari jednog vremena? Memoari jednog čoveka? Jednog društva? Jedne komune? Sunovrata? Memoari jedne – opet sam zaboravio…
Zapravo i nije važno, svakako se niko ne bi složio. To je sve do perspektive i iskustva, za razliku od svega ostalog u životu. Ja bih rekao memoari jednog zavisnika. Ne, ne, nije to, memoari jednog odvikavanja? Iznenađujuće teško.
Lakoća i preispitvanje nisu međusobno isključivi pojmovi. Kad smo kod toga, šta uopšte ostaje posle ljubavi? Koliko obično izgleda neobična individua? Prljavo nije uvek loš pridev, zaboga. I melanholija je uvek ukleto lepa. I odvratni likovi ne rezultiraju odvratnim delom. I toksičnost ne isključuje posvećenost i predanost. A posvećenost i predanost ne podrazumevaju romantiku, ali je ni ne isključuju, kao ni ljubav, a još bitnije – ni Ljubav.
I Mišel je samo Mišel, šta mi znamo možemo li Kapora tvoriti po njemu?
Degutantnost je katkad nužna, a naročito godi maskirana i okružena onom lepom melanholijom. Lebdeće pepeljare, ukradene čaše i belo vino nasuto baš kako bi trebalo. I bože, metalni ukus promašenosti na usnama. Zbog takvih stvari se liže metal. Zbog toga prolaze i prljave, nečiste i nedorasle fantazije lika izgrađenog na seksualnosti, pre nego na karakteru. Ali ništa ovde nije kritika, ovo su samo nabacane misli. Ovo je potraga, ovo je stoprocentnost, ovo je hteo sam da te pronađem i da se pronađem. Sa naglaskom na da se pronađem. Sebičnost je nekako prirodna, čini mi se.
Upozorenje – Nipošto ne čitati ovo prevremeno, zahteva neku emotivnu zrelost. Ne valja se utopiti u nešto kompleksno na prost način, ili u neke iluzije te ozloglašene predanosti.
Upozorenje – Obavezno čitati ovo sa romantičnim prizvukom (ne romantičnim kao ljubavnim i partnerskim, nego romantičnim kao romantizovanim) i dovoljno melanholije da nekako gordo protiče.
I šta, uopšte, ostaje posle ljubavi?
TEKST: BOŽIDAR MILOVAC
Božidar Milovac je student Žurnalistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Obožava pozorište i šah, a pored toga čita, piše i nema pojma šta radi sa životom. Zna samo da jednog dana želi da objavi po koju knjigu i da nađe neki dobar list, to je valjda dovoljno.
