Ukoliko vam se dešava da kudite ljude na osnovu nekih predrasuda, bolje stanite ispred staklene odaje koja će vas preslikati i zagledajte se duboko. Vidite po neku boru. Bubuljicu od stresa. Ožiljak na licu od nemirnih dana u detinjstvu. Koju dlaku koja je višak. Ispucale usne. Masnu kosu. Naborano čelo. Niste sretne već od tog trenutka. Onda poskidajte sloj po sloj vaše odeće, i nemo bez ijedne reči pričajte sa vama.
POSMATRAJMO SEBE
Male grudi. Prevelike grudi.Celulit. Strije po zadnjici. Ožiljak od porođaja. Noge koje ne odaju više onaj sjaj od ranije. Višak na stomaku. Ne toliko čvrste grudi kao nekada. Vidite li bar jednu stvar od svega navedonog gore? Pa samo nemo posmatrajte sebe. Mirno stojite. I već tada, shvatate da možda ona koleginica sa posla i nije tako ružna, da je ona drugarica sa fakulteta bila pod velikim stresom. Da je ona žena koja je baš juče pored vas prošla sa dvoje male dece, samo ono što vi vidite sada na vam, isto to.
BUDIMO ONO ŠTO JESMO
Zato hajde da ne osuđujemo, nego da volimo svaku nesavršenost naslikanu na nama. Da svaku boru gledamo kao liniju uspomena, da na svaki ožiljak na telu, svaku liniju na zadnjici i nogama dodamo malo šljokica. Da na masnu kosu uvežemo mašnu, da prihvatimo male, velike ili ne tako čvrste grudi. Da ispucalim usnama kazujemo samo najlepše reči, da bubuljicu ostavimo da se smiri. Da budemo baš ono što jesmo i da nosimo svoju glavu i telo sa ponosom. I ipak, kada sledećeg nekog počnemo da komentarišemo, bolje prećutimo, jer ko zna kakvu bitku on bije.
PROMENIMO NAVIKE
Hajde da umesto što ćemo dohvatiti prvi neseser i naslikati svoje lice da izgleda „savršeno“ sakriti umorne oči, neprospavane noći, da se zamislimo, zapitamo da li smo sretne, voljene, ispunjene i da onda, začujemo zvuk najmoćnije sile, da u staklenoj odaji ugledamo najlepšu šminku koja će ukrasiti naše lice, onu koja dolazi iskreno iz duše i koja osvaja sve vrhove ovoga sveta, koja može da nam da snagu da preplivamo najdublje okeane, da proputujemo svetom, da uradimo sve što nikada nismo mogle,da volimo sebe, jer smo baš takve kakve jesmo, posebne, sa baš tom najlepšom šminkom, sa osmehom. Zato nikada ne zaboravite da se našminkate pre nego što krenete u svet, jer će sve u tom trenutku postati osvojivo i dostižno. Neka vam to bude navika, da najlepšom šminkom otkrijete najlepšu stranu sebe i da blistate. Jer osmeh čini da se osećate bolje u svojoj koži i uvek čini da neki drugi ljudi bolje misle o vama.
„Ponekad, vaša radost je izvor vašeg osmeha, ali ponekad, vaš osmeh može biti izvor radosti.“– Tik Nat Han
TEKST: DUNJA MOMIROV
Dunja Momirov uvek nosi osmeh sa sobom i veliki je ljubitelj knjiga i životinja. U životu joj je bitno samo jedno, da uvek bude dobar čovek.
