Na 200 kilometara severoistočno od Ankare, glavnog grada Turske, nalazi se oblast Kapadokija, monumentalni kompleks bajkovite lepote, nastao u 6. veku pre nove ere u belom kamenu, odnosno belom vulkanskom pepelu, poznatijem kao tuf, koji se milenijumima, pomoću vode i vetra, menjao i postao ono što je danas − čudo prirode.
ZEMLJA LEPIH KONJA
Smatra se da su hrišćani, bežeći od Rimljana tražeći utočište, naišli na kamene svodove Kapadokije gde su izgradili 36 podzemnih gradova i 600 crkava. Građevine od kamena nazvane su dimnjaci. Naziv Kapadokija na persijskom znači Zemlja lepih konja. Svuda se nalaze gola brda, gromade nepravilnih oblika i visoke glatke stene neobičnih oblika. Pojedine su prožete šupljinama − ulazima u pećine izdubljenim u lavi. U nižim smeštene su crkve i kapele. Ispod litica žive monasi i askete. Manji otvori su golubarnici. Golubovi su od velikog značaja za Kapadokiju jer se njihov izmet koristi za đubrenje vinograda i orhideja. Monah koji odluči da u ovom predelu živi u samoći, sebi izdubi ćeliju i plete merdevine, a kada ga zadesi smrt − ulaz u pećinu bude zazidan.
U pećinama grada Gereme, koja je proglašena svetskom kulturnom baštinom i pod zaštitom je UNESKO, nalazi se 570 hrišćanskih crkava. U utrobi stena i pod svodom ukrašenim freskama, nalazi se crkva po imenu Zmija. Crkve Jabuka, Kopča i Kapali visoko su u stenama. Najbolje freske su u Skrivenoj crkvi, otkrivenoj 1956. godine.
OTKUD BALONI U KAPADOKIJI?
Smatra se da se jednom Amerikancu nakon posete Kapadokij, ona toliko svidela da je rešio da tu ostane. Opčinjen njenom lepotom, poželeo je da je vidi iz ptičje perspektive, pa se vratio u Ameriku po balon. Vremenom, interesovanje turista je poraslo i baloni su postali jedna od atrakcija ovog mesta. Tada je, za one hrabre, uveo pravilo da se na određenoj visini u balonu otvori flaša šampanjca.
PAŠA BA − DOLINA LJUBAVI
Pašina dolina je nizija sa brojnim formacijama visokih preko 30 metara koje se nazivaju dimnjaci. Oni su dvorogi, trorogi ima ih u grupi od pet, dvanaest, dvadeset, a tu su i retki koji su samostalni. U periodu od 200 godina, oni se razdvajaju i urušavaju. Kapice ih održavaju i one su napravljene od čvrstog materijala. Ovo se naziva i Dolinom ljubavi zato što je mesto tiho i mirno, samo se nežni cvrkuti ptica mogu čuti. Takođe ovde se nalaze Dolina mašte, tu se mogu videti formacije u obliku ruke i nekih životinja poput kamile i dolima ilhara. Njen nekadašnji naziv bio je Peristrema. Nakon 4. veka predstavljala je važan monaški centar, tu se može videti 105 crkava koje su uklesane u stene. Tu se nalazi jedno neobično drvo. Legenda kaže da parovi treba da zakače ćup sa svojim imenima na njega kako bi njihova ljubav večno trajala.
AVANOS − GRAD ĆILIMA I GRNČARIJA
U ovom gradu živi 10.000 stanovnika, a grnčarija se pravila još u doba Hetita, 2000-1500 godina pre nove ere. Najduža reka u Turskoj je Crvena reka, Kizilirmak i odatle se uzima crvena glina. Legenda kaže da ranije, muškarac nije mogao da se oženi ako ne ume da napravi ćup, a žena ćilim. Dok se običaj danas promenio, pa Turkinje sipaju so u kafu verenicima. Ako momak popije celu šoljicu veruje se da je dobar mladoženja.
„GOREME OPEN AIR” MUZEJ
Ovde se nalaze prvi hrišćanski manastir na svetu i 18 crkava od kojih je moguće obići. Mogu se videti različite freske koje potiču iz ranovizantijskog perioda. Muzej je 1985. godine proglašen svetskom kulturnom baštinom pod zaštitiom UNESCO. Oblast Zelve se smatra jednom od najlepših tački Kapadokije. Nalazi se između stena, sa brojnim špiljama, crkvama, odajama i predstavljala je najsigurnije mesto za skrivanje hrišćana od rimskih i arapskih osvajača. Ućhisar je visoka špicasta gromada i prirodno utvrđenje nad anadolskom ravnicom. Nekada ovim predelom niko nije mogao proći neprimećen zbog nadzora nad putem koji je povezivao Tursku sa Istokom. Trgovci su plaćali harač, a posebno su kontrolisani karavani, važne karike na čuvenom Putu svile.
KAJMAKLI − GRAD ISPOD ZEMLJE
U Kapadokiji se nalazi oko 300 podzemnih gradova. Do 1964. godine nije se znalo da u oblasti Kapadokije postoji podzemni grad. Posle kopanja stanovnika radi pravljenja ostava i štala produbile su se pukotine i meštani su primetili da se na njihovom dnu nalazi nešto neobično. Obavestili su arheologe koji su ustanovili da ispod zemlje leži grad po imenu Kajmakli. On potiče iz doba Hetita i smatra se da je nastao 1190. godine na površini od 2 kvadratna kilometra. Kasnije je otkriveno još 8 podzemnih nivoa, a samo prva četiri su za posetioce. U ovim hodnicima, koji liče na krtičnjak, ljudi su se krili od osvajača. Narod Kajmakli grada imao je razvijen sistem zakona i koristio ovaj grad-sklonište samo za vreme Ataka osvajača. Čim bi opasnost prošla, stanovnici su izlazili na površinu i nastavljali život.
TEKST: MAGDALENA KOSTIĆ
Magdalena Kostić je studentkinja Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu.
