Naivna umetnost, takođe nazivana i naiva, predstavlja jedan segment umetnosti XX veka. Gotovo je nejasno kada se prvi put javljaju umetnici koji predstavljaju ovaj pravac, budući da ovakva vrsta umetnosti predstavlja dela koja su donekle nesvesno napravljena, ali im se divimo i danas.
Prvi put je zapravo prihvaćena kao umetnička forma tek u XX veku, kada se pojavilo mnogo umetnika koji su ovaj pravac priznavali kao inspiraciju. Ono što je zanimljivo kod ove vrste umetnosti je to što ona, iako se paradoksalno naziva naivnom, predstavlja potpuno nezavisan segment umetnosti i ne podvrgava se spoljašnjim uticajima drugih pravaca. Pre XX veka, naravno u svom najjednostavnijem značenju, naivna umetnost je predstavljala bilo koju umetničku formu, koja je kreirana od osobe koja nije obrazovana, a obrazovani umetnici koji su pokušali da rekreiraju ovu estetiku, često su nazivani pseudo-naivnim ili lažno- naivnim umetnicima.
ODLIKE PRAVCA
Budući da ova umetnost predstavlja dela samoukih umetnika, kao svoj rezultat ima spektar različitih likovnih dela. Kako su umetnici izolovani od spoljnih uticaja, oni isključivo podležu svojim pravilima i bilo kakva pravila koja se mogu uočiti u njihovom stvaralaštvo se najčešće primećuju tek na samom kraju njihovog stvaralačkog procesa.
Ono što je karakteristično za ovakav vid stvaralaštva, koji odlikuju umetnici bez neke vrste formalnog obrazovanja, jeste dečija jednostavnost i ponekad ignorisanje tradicioalnog pravila tri parespektive. Ovakva vrsta slobode prilikom stvaralaštva, umetnika koji su naizgled opisani kao da ne znaju šta rade, proizvodi potpuno jedinstvena dela, pogotovo u pogledu boja i strukture i potpuno generiše sirovu kreativnost. Takav pristup, pogotovo u formi oblika upravo prikazuje umetnikovu divlju maštu koju on eksplicitno prenosi na platno.
NAJPOZNATIJI STVARAOCI NAIVE
Jedan od najznačajnijih umetnika ovog pravca je Anri Ruso. On je francuski slikar i bio je samouk. Fascinantno je da njegove najpoznatije slike prikazuju scene iz džungle, koje on nikada nije video i za koje je inspiraciju dobijao iz ilustrovanih knjiga i priča koje je čuo. Prvenstveno je Ruso bio ismevan, jer su upravo obeležja ovog slikarskog pravca isprva bile smatrane olako i na njih se gledalo kao da su isuviše jednostavne, ali se njegov rad uvrstao u jednog od najznačajnijih slika ovog pravca. Ruso je imao ogroman uticaj na razne slikare uključujući i Pabla Pikasa, Maksa Bekama, kao i surealiste.
Italijanski slikar Antonio Ligabue je takođe bio jedan od važnih predstavnika naive. Značajnim umetnicima ovog pravca se smatraju i Niko Pirosmani, Zuzana Halupova, baka Mozes, Ivan Generalić, a u Srbiji se rodonačelnikom ovog pravca smatra Janko Brašić. Ovi umetnici crpeli su inspiraciju i iz njihovog kulturnog nasleđa, neki su stvarali u XIX veku i u prvoj polovini XX veka, a neki posle Drugog svetskog rata. Bez obzira na razliku u godinama stvaranja, dobijali su inspiraciju iz ličnih iskustava iako su bili malo, a nekada nimalo učeni. Njihova metnička dela predstavljaju veliki uticaj na istoriju umetnosti i u potpunosti su, iako neuki, predstavili jedinstveno svoj doživljaj stvarnsti. Upravo u tome leži čar umetničkih dela Naive.
TEKST: NADA ANTIĆ
Nada Antić je student Fakulteta dramskih umetnosti, kao i Filološkog fakulteta, u Beogradu. Potpuno zaljubljena u umetnost i sve oblike stvaralaštva, teži ka tome da i na subjektivni i objektivni način isprati sva nova dešavanja u pogledu umetnosti. Opijena kreativnošću, ponekad teško određuje svoje prioritete, bacajući se s jednog projekta na drugi, ali od malena još zna da je u umetnosti spas!
