Nezaboravan provod sa prijateljima, sunčan dan kada smo dobili svoju dugo iščekivanu diplomu, prvi osmeh novog člana porodice i uzbudljivo putovanje, samo su neki od trenutaka koji večno ostaju urezani u našim sećanjima. Rado ih prepričavamo, sa osmehom ih se prisećamo, a fotografijama i vešto beležimo.
KAKO ČUVAMO FOTOGRAFIJE?
Svi mi u svojim domovima imamo onu jednu, od emocija satkanu kutiju koja u sebi krije mnoštvo starih fotografija i albuma, sa autentičnim pričama i ponekim ispisanim datumom ili mestom nastanka. Ona ima tu moć da u nama probudi sva ona najdivnija osećanja, na kratko nas vrati u neke nezaboravne trenutke i oživi svaki od njih. Čak i one kojih se ne sećamo ili kojih nismo ni bili deo, izazivaju u nama osećaj topline koji nas obuzima i podstiče da razmišljamo o prolaznosti i lepoti života istovremeno.
FOTOGRAFIJA KROZ VREME
Uslovljena drastičnim promenama, fotografija je vrtoglavo napredovala od davne 1826. godine, kada je izrađena prva u nizu. Mogućnost da određeni trenutak možeš da zabeležiš, a kasnije i nebrojano puta ponovo pogledaš, bila je privilegija i luksuz pojedinih. Kasnijim napretkom i pojavom digitalnih foto-aparata, to je postajala pogodnost, ali i potreba većeg broja ljudi. Vreme je donosilo neprestane inovacije koje su doprinele tome da svaki dom poseduje sopstvene riznice uspomena. Krajnje savremeno doba omogućilo je svakom pojedincu da fotografije stvara svakodnevno, u neograničenom broju, te da ih konstantno ima u svojoj blizini.
TELEFONI KAO MODERNI ČUVARI USPOMENA
Prividni osećaj dostupnosti koji nam samo jednim klikom omogućava pregled svega što poželimo, nemilosrdno je ugasio plamen istinske posebnosti koju svaka fotografija poseduje. Izgubili smo svest o privilegiji koju imamo i fotografisanje nam je postala rutina koja ciljano skuplja sviđanja ili, u moru istih, popunjava memoriju telefona. Zaboravljamo da fotografije čuvaju naše najiskrenije emocije, dragocene doživljaje i ispunjene događaje. Podsećaju nas na puteve koje smo prešli i upotpunjuju sreću krajnjih ciljeva.
POSEBNE NOTE FOTOGRAFIJE
U svojim rukama imamo najveće bogatstvo, sopstveni dokaz življenja i zbirku raznolikih delića koji čine sliku našeg postojanja. Ali, sve to bez garancije večnog čuvanja, sa umanjenim osećajem posebnosti ipak nas dovodi do zaključka da izrađena fotografija definitivno ima veću čar. Vođeni oduševljenjem koje se iznova probudi svaki put kada pogledamo nasmejana lica naših roditelja na svadbi, svoje prve korake, oduvane svećice rođendanske torte, srećne dane sa ljudima koje nemamo priliku danas da vidimo i sve one nezaboravne trenutke koji i toliko vremena kasnije crtaju osmehe na lica, to oduševljenje treba da nas podstiče da jednog dana sa istim osećajem gledamo ono što je trenutna sadašnjost.
Za deset ili dvadeset godina, želećemo da se prisetimo onoga što danas radimo i kroz šta prolazimo, onoga što danas živimo i osećamo, onoga što su danas ljudi oko nas i svega onoga što smo mi. I želećemo ta iskustva da podelimo sa naslednicima svojih „zamrznutih” uspomena, a ti lukavi prevaranti vremena večno će gravirati emocije datog trenutka i iznova nas očaravati svojom posebnošću. Njihovim čuvanjem stvaraćemo nove riznice uspomena koje će neprekidno pronalaziti način da crtaju osmehe, te da iznova oživljavaju sve dimenzije stvarnosti, brižljivo je čuvajući od zaborava.
TEKST: EMILIJA MATIĆ
Emilija Matić je studentkinja druge godine Komunikologije i odnosa sa javnošću na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Večni optimista koji uživa u vremenu provedenom sa porodicom i prijateljima. Sreću pronalazi u malim stvarima, neprestano tragajući za svojim interesovanjima.
