Šta podrazumeva medijska sloboda?

Šta podrazumeva medijska sloboda?

Kao četvrti stub demokratskog društva, mediji su jedan od najvažnijih činilaca ostvarivanja i održavanja slobode, diskusija o pitanjima od javnog značaja i informisanosti građana svake zemlje.


ŠTA JE MEDIJSKA SLOBODA?

Mediji danas predstavljaju skup svih struktura u društvu da bi se komuniciralo sa širom javnošću. S obzirom na to da su štampani i elektronski mediji dominantni, za njih se usko vezuje i sve ono što određuje medijsku slobodu. Medijska sloboda jedna je od glavnih sloboda u demokratskim društvima, koja se štiti Ustavom, zakonima, međunarodnim deklaracijama. Čvrsto je povezana sa slobodom izražavanja, slobodom štampe, ali i slobodom na internetu.

 

Nezavisnost i pluralizam medija, sloboda prikupljanja, istraživanja, objavljivanja i širenja informacija od javnog značaja bitni su za slobodu medija. Zatim, sloboda protoka informacija i pluralizma mišljenja u medijima ih isto karakteriše. Naravno i dostupnost informacija i autonomija medijskih radnika nalaze se na listi.  Sve ovo karakteriše i omogućava postojanje slobode medija.

 

 

 

POČETAK BORBE

Ideja o slobodi medija pokrenuta je kada se i koncept osnovnih ljudskih sloboda i prava razvio, od druge polovine 18. veka. Koliko je ovaj koncept složen govori i činjenica da ni tri veka kasnije sloboda medija nije ostvariva kompletno. U velikom broju država u svetu ona čak i ne postoji ili je na jako niskom nivou.

 

U Srbiji je Ustavom zagarantovana sloboda svih medija, ali uz određene pravne granice. Najznačajnija odrednica Ustava jeste da u Srbiji nema cenzure. Cenzura je prepreka slobodnom radu medija, ali i ostvarivanju prava na informisanje svih građana.

 

 

MEDIJSKA SLOBODA = OPŠTA SLOBODA

Medijska sloboda se umnogome zasniva na opštoj slobodi. Iako su mediji zakonski regulisani, zbog pritisaka sa raznih strana, medijski radnici, konkretnije novinari, često dolaze u problemske situacije. Autocenzura ili prikrivanje otkrivenog na bilo koji drugi način – njima postaje jedino rešenje, a u strahu od napada, izvršavanja pretnji i sličnog.

 

 

Medijski radnici su u velikoj opasnosti ukoliko medijske slobode nisu zagarantovane. U mnogim zemljama u svetu postoje slučajevi napada na novinare, ali i mnogo goreg. Ozbiljnost teme sama se nameće.

 

 

CENZURA − DA ILI NE?

Svakako, postavlja se i pitanje gde postaviti granicu. Polarizacija medijskih sloboda veliki je problem današnjice. Do koje mere treba informisati građane, a od koje mere cenzura postaje opasna po društvo?

 

 

Cenzura otvara mogućnosti za širenje propagande, manipulacije i lažnih vesti do mera kojih ni sami nismo svesni. Neregulisani informativni prostor koji podstiče ovako nešto može dovesti do katastrofalnih efekata. Isto tako može dovesti do haosa u svakodnevnom životu građana i to na svetskom nivou.

 

 

MEDIJSKA PISMENOST GRAĐANA

Ono što je medijske slobode podiglo na novi nivo jeste pojava interneta, te, danas, sve ono o čemu se raspravljalo u vezi sa tradicionalnim, treba preneti na nove medije. Sfera masovnih medija značajno se proširila, sa tendencijom da se širi i dalje.

 

 

 

Tako i zakonsku regulaciju treba podići na viši nivo, ali i, što je još značajnije, medijsku pismenost građana. Građani moraju da znaju sa čime se tačno suočavaju, da znaju šta iziskuje Ugovor o korišćenju medija od njih. To nije moguće bez medijske pismenosti.

 

 

KOLIKO SLOBODE TREBA DATI MEDIJIMA?

Slobodu medija treba garantovati, ali ona nije i ne treba da bude neograničena. Zarad medijskih i novinarskih sloboda se ne mogu kršiti osnovna ljudska prava. Pravo na ugled, čast, privatnost, pravo na pretpostavku nevinosti samo su neka od njih. Težnja ka senzacionalizmu i izveštavanju o samo zabavnim temama ne treba da stane na put osnovnom informisanju građana. Takođe, ne treba da ih ugrozi po cenu većeg broja pregleda, višeg profita ili rasta ugleda.

 

 

Svakako da nije sve ni na medijima i onima koji u njima rade, već da i građani snose dozu odgovornosti. Upravo zbog toga ih treba edukovati o tome. Oni koji se sa medijima susreću svakodnevno ne mogu se meriti sa onima kojima to nije posao.

 

 

KADA BI SVE SAVRŠENO FUNKCIONISALO

Medijske slobode nisu jednostrane, pa je tako medijska pismenost druga strana medalje. Kako bi sve skladno funkcionisalo, obe strane treba da budu na jako visokom nivou i da mediji svoju funkciju obavljaju u cilju poboljšanja svakodnevnog života građana, ali i da građani iz istog razloga medije koriste. Mediji treba da menjaju svet, ne da podrivaju njegovu promenu.

 

 

 

TEKST: ALEKSANDRA TODIĆ

Aleksandra Todić je u osnovi entuzijastična idealistkinja. Voli da se edukuje na različite teme, a pokreće je želja da zna što više i spozna nešto novo svakoga dana. Nakon završetka studija Komunikologije volela bi da raširi svest o značaju medijske pismenosti u današnjem svetu.

 

Zaljubljenost u knjige, strane jezike, putovanja i sve što nose sa sobom želela bi da na različite načine podeli sa drugima – jedan od kojih je i pisanje. Blizanac u njoj svoju karijeru vidi u različitim sferama rada sa ljudima – kao kreativca u marketingu, pisca, predavača, ali i menadžera za ljudske resurse, sa nadom da što bolje spozna ljudsku psihu i ono što ljude pokreće.