Nismo li svi imali neki čudan osećaj koji nam je u nekom trenutku govorio kako da postupamo? Vrlo verovatno da smo se svi nekada našli na raskrsnici odluka ili pragu uragana emocija, da bi nam u nekom momentu u pomoć došao tajanstveni unutrašnji glas sa ciljem da stiša ogromnu buku koja je tom prilikom nastala. Ali, koliko smo puta poslušali taj glas i da li je to bila ispravna odluka?
Kada smo na teškom putu zvanom odlučivanje, ili kada nas muči pitanje na koje nismo sigurni da li znamo odgovor ili pak kada se nađemo u situaciji praćenoj ogromnom nesigurnošću, vrlo često nam se javlja neki osećaj u stomaku koji nam šalje određene signale. Ti čudni, neobjašnjivi signali su zapravo intuitivni osećaji. Ponekad ih nismo svesni, često ih ignorišemo, a neretko i potpuno zanemarujemo.
Koliko je zapravo intuicija tačna i da li nekada zaista zna više, oseća jače i rezonuje bolje od našeg sopstvenog mozga i srca?
Intuicija se naizgled javlja u svakodnevnim, rutinskim situacijama, koje smo prošli bezbroj puta i unapred možemo da predvidimo ishode. Ali, taj osećaj će pre biti posledica dotadašnjih iskustava, očekivanja i sopstvenih pretpostavki, nego realna manifestacija intuicije. Sa druge strane, onaj instiktivni osećaj koji nam se javi kada se pitamo da li vredi rizikovati, da li nešto da izgovorimo ili kako da postupimo u novim životnim okolnostima, to je njena istinska i potpuna interpretacija. Ona nas motiviše, gura nas i podstiče da verujemo sebi i svojim mislima. Ali, čak i tada, veliki broj ljudi sumnja u postojanje i značaj takvog osećaja.
Neki od nas možda još iz detinjstva nosimo određene traume, koje su nas na različite načine navele da sumnjamo u svoje unutrašnje signale, ili su nam, pak, neka ranija iskustva poljuljala veru zbog svojih nepredviđenih i nepoželjnih ishoda, i ono najčešće, mislimo da je taj naš tajanstveni, teško objašnjivi osećaj samo varka. Duboko smo ubeđeni da ne može biti ispravan, verujemo da ne donosi ništa dobro i svesno ili nesvesno ga u potpunosti potiskujemo. Svaku priliku koristimo da pitamo druge za savet, besomučno tragamo za idealnim rešenjima, trčimo za odgovorima koji će razrešiti naše misterije, a istovremeno odbijamo da zavirimo unutar sebe i tu potražimo ključ. Da li to radimo iz straha, opreznosti, sumnje ili nesigurnosti?
Kakvi god naši pogledi i iskustva bili, neminovno je da taj magični glasić, uzbudljivi drhtaj srca ili vrtlog u stomaku, i te kako postoji. Bilo da u vezi sa nečim imamo loš ili neverovatno dobar predosećaj, intuicija je veoma moćan alat koji nam može pomoći u kreiranju naše stvarnosti. Dopušta nam da reagujemo u trenutku, da budemo iskreni i da savesno donosimo odluke, i to one koje nemaju veze sa logikom ili stečeni iskustvima. Neki od nas su zaboravili kako se upotrebljava intuicija, a neki ni ne znaju kako da je prepoznaju. Ono što je potrebno je da počnemo da je osluškujemo, da joj dopustimo da nam pomogne i da joj verujemo.
Malkom Gledvel, kanadski novinar i autor, napisao je u jednoj od svojih knjiga da u treptaju oka može biti isto toliko vrednosti koliko i u mesecima racionalne analize. Dakle, nije do sati ili dana koje smo proveli razmišljajući, neprekidnih predviđanja potencijalnih scenarija, ispravnog odabira ili najbolje donesene odluke. Sve je u osećaju koji se javlja u trenutku, a koji vezujemo za određenu stvar, postupak, osobu ili bilo šta što je deo našeg života u kom smo na raskršću odlučivanja i nismo sigurni šta je pravi put. Jer zaista, nekada ipak, mukotrpne analize mogu biti totalno bezvredne naspram samo jednog našeg unutrašnjeg bleska koji nam pouzdanije i magičnije osvetli put.
TEKST: EMILIJA MATIĆ
Emilija Matić je studentkinja druge godine Komunikologije i odnosa sa javnošću na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Večni optimista koji uživa u vremenu provedenom sa porodicom i prijateljima. Sreću pronalazi u malim stvarima, neprestano tragajući za svojim interesovanjima.
