Sigurno je čest slučaj da se zapitamo šta smo u kom momentu uradili loše, da se preispitujemo i polazimo od sebe u nekim neprijatnim situacijama. U tome nema ništa pogrešno, dok to ne počne da utiče destruktivno na nas. U ovom tekstu govorimo o tome šta je krivica, kako izgleda teorija dramskog trougla, koja je alternativa krivici i šta je korisno rešenje u ovakvim situacijama. Na kraju, daćemo odgovor na pitanje da li je uopšte moguće živeti bez krivice.
Zanimljivi ogledi o pažnji, percepciji i pamćenju
Ljudski mozak je oduvek bio najfascinantniji organ za izučavanje. Večita misterija za sve naučnike koji su se ikada njime bavili. Tvrdi se da je i dalje više od polovine mogućih funkcija mozga nepoznato. Ipak, u određenim kapacitetima, deo mozga koji se tiče pažnje, percepcije i pamćenja podrobno je istražen. U eksperimentima o pažnji, percepciji i pamćenju, uočene su mnoge zanimljivosti koje nas mogu iznenaditi.
Da li tretmani lepote nameću ideale?
Čini se da popularnost tretmana lepote nikada nije bila veća. Osim uobičajenih tretamana koji su standardi decenijama, širom sveta se svakodnevno pojavljuju novi. Gotovo svaka žena ima svoj izabrani set rituala za negovanje i u tome nema ničeg negativnog. Međutim, ono što je alarmantno jeste sve učestalije javljanje poremećaja u vezi sa percepcijom sopstvenog tela, kod žena svih uzrasta.
Da li prošlost hendikepira budućnost?
Da li mislite da je moguće živeti u prošlosti? Šta nas to tera da ostanemo u kavezu koji nas sprečava da putujemo kroz vreme? Kakva je uloga emocija i da li tako nešto nevidljivo zaista može da nas toliko kontroliše, da mu se ne možemo odupreti? Sasvim je sigurno da su mnoge naše životne blokade emotivnog porekla, a do samih blokada dolazi jer se ne suočavamo sa problemima, već ih vrlo često potiskujemo.
Psihičko zdravlje – povod za slavlje
Naravno da je svako zdravlje razlog za slavlje. Međutim, ovom prilikom želimo da se osvrnemo na ovu vrstu zdravlja jer je nevidljiva u odnosu na fizičko zdravlje.
Šta predstavlja Frojdovsko opravdanje?
Poslednjih par decenija obeležilo je veliko interesovanje za razumevanje ljudske psihopatologije. U skladu sa tim kao glavni motiv popularnih serija, filmova i knjiga često se sreće potreba za razumevanjem korena određenog ponašanja. Zbog čega poremećaj nastaje i zašto se ispoljava baš na određeni način? Može li se diskutovati o tome zbog čega osoba razvija psihopatske karakteristike ili antisocijalno ponašanje? U nastavku teksta govorićemo o tome šta je Frojdovsko opravdanje i na koji način može dati odgovore na neka od ovih pitanja.
Da li dobijamo ono što tolerišemo?
Da li ste se ikada zapitali zašto se često tako mnogo dajemo, a tako malo time dobijamo? Zašto nam se partnerski odnosi i prijateljstva svode na to da se jedna strana uvek više trudi? Zar ne bi bilo lakše da se izgradnja odnosa svodi na podjednak trud, pažnju i poštovanje? Umesto da krivce pronalazimo u partnerima i prijateljima, hajde da pođemo od sebe.
Eklekticizam kao način života
Eklekticizam predstavlja konceptualni pristup koji je specifičan jer se ne pridržava jedne paradigme ili skupa pretpostavki, već se oslanja na više teorija, stilova ili ideja. Na taj način stiče komplementarni uvid u predmet, ili dobija mogućnost da primenjuje različite teorije u određenim slučajevima. Ova pojava je često bez pravila koja diktiraju kako i na koji način, ili koje teorije mogu biti kombinovane.
Šta su vrući, a šta hladni mediji?
ehnologija kojom se koristimo je naš odraz. To je produžetak kojeg mi nismo svesni jer su nam čula otupela na uzrok nadražaja. Svaki naš produžetak, u tehnološkom smislu, smatra se samoamputacijom. Telo pribegava toj samoamputaciji kad sposobnost percepcije nije u stanju odrediti ni izbeći uzrok nadražaja. Pojavom tehnologije čovek je produžio i postavio van sebe živi model srednjeg nervnog sistema. Svaki pronalazak ili tehnologija, produžetak su ili samoamputacija naših fizičkih tela. Posmatrati, opažati ili upotrebljavati produžetak u tehnološkom obliku znači prihvatiti ga. Danas je došlo do toga da čovek sam stvara produžetke – od pesnice do atomske bombe.
Traženje senzacija – uticaj na ponašanje
Neretko smo svedoci različitih naslova u medijima koji navode antisocijalna ponašanja ljudi. Često smo skloni da ista ponašanja osudimo i negativno gledamo na njih, pitajući se kako i zbog čega ljudi mogu da se bave radnjama koje su okarakterisane kao antisocijalne radnje.