Koliko je cenzura realna pretnja dijalogu kao suštini demokratije? Ima li opravdanja i pošteđenih? Ko je bliži istini – Aristotel ili Orvel? Da li se istorija ponavlja, da li je otkazana ili nam je stigla budućnost od koje smo bežali?   OSTRAKON – OBRAČUN SA NEISTOMIŠLJENICIMA U staroj Grčkoj je postojao mehanizam obračuna sa političkim neistomišljenicima pod nazivom ostrakizam. Kolevka…

Antička Grčka i engleski jezik. Holivud i religije. Kolonijalizam i modni trendovi. Hladni rat i društvene mreže. Svima je zajednički imenitelj hegemonija. Ideja unifikacije nije nova. Bila je prisutna kroz vekove, kada su diskursi kulturne hegemonije bili vrednovani, a sam koncept učestvovao u kreiranju vrednosnog korpusa određenog društva. Sa manje ili više umešnosti, istoriju su uvek pisali pobednici. Od Antike…

Kada ste poslednji put pogledali video na Jutjubu, a da vam prethodno nije emitovana reklama? Kada ste pogledali u gradski krajolik i bili lišeni prisustva šljaštećih neona brendova? Da li Vam se čini da vreme brže protiče? Ovog puta, svi putevi vode nas do izvora fenomena svakodnevnice – prezasićenosti.   OMASOVLJAVANJE MAŠINA Industrijska revolucija je izazivala promene u svim sferama…

Među brojnim fenomenima nastalim na prelazu dva milenijuma nalazi se i brandalizam. Naziv je dobijen spajanjem reči brend i vandalizam. Danas ovaj pojam označava i pokret koji ulaže snage u borbi protiv masovnog konzumerizma (pleonazam?), čiji pripadnici i umetnici u prvi plan ističu pobunu protiv korporativne kontrole kulture i prostora.   ISTORIJAT Pretežno mladi buntovnici organizovali su brojne supkulturne pokrete…

Imaju svoju publiku i festivale. Njihova istorija traje od pojave same kinematografije. Nastali su negde između zabave i nauke. Iako ne uživaju istu popularnost kao igrani filmovi, dokumentarci predstavljaju važan deo filmske sfere zbog svoje prirode i višestruke namene. Najraniji snimci – ispostaviće se dokumentarnih – filmova pripadaju braći Limijer. Bili su to kadrovi iz svakodnevnice koji su vremenom postali…

Krajem marta ili početkom aprila održava se tradicionalna Veslačka trka (The Boat Race) između Univerzitetskih veslačkih klubova Oksford (OUBC – Oxford University Boat Club) i Kembridž (CUBC – Cambridge University Boat Club). Ovogodišnje izdanje upriličeno je poslednje martovske nedelje, kada je ovo rivalstvo doživelo je 168. izdanje. Pobedio je Kemdbridž, koji je tako vratio pehar u svoje vitrine. ZAMAH ISTORIJE…

Dok nam postepeno predstavlja korpus svojih mudrosti, Koeljo nas suptilno upoznaje sa idejom da je sve što imamo – Sadašnji trenutak. To predstavlja i jedan od glavnih motiva knjige, čija fabula počinje dolaskom stranca u planinsko selo u kome živi Tecuja – vrsni majstor streličarstva.

Iako Sarajlija rođenjem, Kapor je bio Beograđanin duhom. Predstavljao je personifikaciju beogradskog šarma i još uvek važi za pisca koji je najlepše opisao naš glavni grad. Asocirajući jedno na drugo, Kapor i Beograd su ostvarili neraskidivu vezu, protkanu rečima i delima.

Ovo mesto predstavlja priču koju nam vešto pripovedaju svi oni koji su utkali svoja imena u stvaranje jednog od najposećenijih evropskih gradova. prostrta na dunavskim obalama, Budimpešta je nastala spajanjem Obude i Budima sa desne, odnosno Pešte sa leve strane Dunava, 1873. godine.

Kako je navedeno na koricama srpskog izdanja, Hiromi Kavakami (1958) iza sebe ima mnogo uspešnih romana, koji su pobrali brojne prestižne japanske književne nagrade. Pored pomenute Tanizak nagrade, roman Profesorova tašna doveo je Hiromi i u najuži izbor za Man Asian Literary Prize i International Foreign Fiction Prize, a nekoliko njenih knjiga je i ekranizovano.