Vršnjačko nasilje – kako ga prepoznati?

Vršnjačko nasilje – kako ga prepoznati?

Nasilje među decom definiše se kao kontinuirano sprovođenje negativnih dela – fizičke, psihičke ili verbalne prirode, kao što su udaranje, šutiranje, vređanje, manipulacija kroz prijateljstva, indirektno maltretiranje isključivanjem iz aktivnosti grupe, uslovljavanje i ucenjivanje u svrhu pokazivanja nadmoći nasilnika ili nasilničke grupe nad žrtvom.


KO SU DECA NASILNICI?


Deca nasilnici mogu dolaziti iz sredine u kojoj su naviknuti na nasilje kao oblik komunikacije, a koje se vrši nad njima ili drugim članovima porodice. To su najčešće disfunkcionalne sredine u kojima se sreće nekorisna vrsta autoriteta kao narativ. Takva deca deluju po modelu, kako bi se na trenutak osetili važno i imali kontrolu i vrednost koja im nedostaje u odnosu sa ukućanima.

NEDOSTATAK PAŽNJE

S druge strane, deca nasilnici takođe dolaze iz okruženja koja naizgled deluju podržavajuće, a kojima nedostaje ono najvažnije – pažnja i usmerenost na detetovu ličnost i razvoj. To mogu biti deca koja imaju sve – finansijsku sigurnost, ispunjene želje i udobnost življenja. Roditelji takve dece su često prezaposleni ili nezainteresovani, usmereni na sliku koja se šalje u javnost i fokus na ispoljavanje sopstvenih potreba.

U oba slučaja, to su deca sa kojom roditelji ne vode konstruktivne razgovore, prateći njihov lični život i razvoj, pokazujući im razliku između ispravnog i neispravnog. Odnosno, to su deca koja su od najranijeg detinjstva prepuštena sama sebi.

UZROK NASILNIČKOG PONAŠANJA


Deca koja se osećaju zanemareno od strane roditelja ili staratelja skloni su da privlače njihovu pažnju neprikladnim ponašanjem u školi. Kako dete na vreme nije učeno da prepozna svoje emocije i pokazuje ih na zdrav način, može biti ispunjeno nepoverenjem prema svima iz okruženja, najviše vršnjacima, jer su ga roditelji izneverili i nisu ispunjavali njegove suštinske potrebe.

Način na koji se postupa prema detetu, kao i način rešavanja konflikata u porodici predstavlja model za ponašanje deteta, koji dete vremenom usvaja i ispoljava u odnosu sa vršnjacima. S druge strane, i žrtve nasilja mogu prolaziti kroz slično iskustvo u porodici.

POZICIJA ŽRTVE

Deca koja su žrtve vršnjačkog nasilja mogu biti u ulozi glavnog krivca i u porodici. Konstantna izloženost kritikama i uvredama, utiče na prihvatanje i pristajanje na poziciju žrtve i u drugim kontekstima. S obzirom na to da nemaju izgrađenu pozitivnu sliku o sebi, da im se ne posvećuje adekvatna pažnja i vreme za komunikaciju, oni ostaju bez znanja i sposobnosti kako da se odbrane od dece koja ih maltretiraju.

KAKO PREPOZNATI VRŠNJAČKO NASILJE?


Neki od prvih pokazatelja da dete trpi vršnjačko nasilje mogu biti:

Izbegavanje škole, nevoljnost pri odlasku u školu,

Popuštanje u ocenama,

Promene u apetitu i spavanju

Stomačne tegobe, glavobolja i promene na koži,

Promene u raspoloženju (variranje raspoloženja, razdražljivost, povlačenje u sebe, znaci
socijalne anksioznosti),

Modrice i ogrebotine,

Gubljenje džeparca ili novca za užinu

Cepanje garderobe ili obuće.

TREBA POTRAŽITI POMOĆ

Na koji način roditelji mogu pomoći detetu koje trpi nasilje? Ukoliko dete ima neke od navedenih karakteristika, a roditelji sumnjaju na vršnjačko nasilje, onda je vreme za ozbiljan razgovor koji ni jednoj ni drugoj strani neće biti baš prijatan. Međutim, ćutanjem se može samo produbiti agonija. Problem koji se može javiti jeste negiranje da se nešto dešava, što može ukazivati na strah od eventualnih posledica. To znači da se dete plaši reakcije roditelja i da će na taj način produbiti probleme sa nasilnikom. Dakle, detetu je neophodno obezbediti sigurnost, da ono zna da može verovati svojim roditeljima i da se na njih može osloniti.

PODSTAĆI DECU DA NE ĆUTE O NASILJU

Važno je saznati koliko dugo se nasilje dešava, na koji način, gde i ko ga čini. Roditelji u takvim situacijama ne treba da skrivaju svoje emocije, ali isto tako ne treba deci da daju obećanja koja ne mogu da ispune, poput onih da će to istog trenutka prestati. Koliko god bilo teško, važno je podstaći decu da o nasilju ne ćute!

Na samom kraju ostavljamo nekoliko važnih brojeva telefona važni institucija i organizacija koje pružaju pomoć u oblasti zaštite dece i koje su dostupne 24 časa dnevno:

SOS dečija linija – 0800 12 34 56
Linija za prevenciju suicida – 011 7777 000
Linija za prijavu nasilja preko interneta – 198 33
Nacionalna dečija linija 116 111
SOS linija za prijavljivanje nasilja u porodici – 0800 100 600

TEKST: JOVANA MIHAJLOVIĆ

Jovana Mihajlović je iz Beograda. Student je završne godine Fakulteta za projektni i inovacioni menadžment, u Beogradu. Voli muziku, knjige i životinje. Večiti protivnik lažnog morala koji nam se svakodnevno servira na društvenim mrežama.