mogućnosti zvone na vaša vrata
Proleće je doba koje nas obasjava toplim sunčevim zracima i budi u nama osećaj radosti i novog početka. I kao što priroda cveta i buja, tako i naša duša oseća potrebu za rastom i preporodom. OBNOVA I INSPIRACIJA Kada proleće stiže, priroda se budi …
Iako mnoge velike ličnosti postanu ,,velike“ i proslave se tek nakon smrti, ima i onih koje padnu u zaborav. Jedan od njih je Milan Jovanović ,,Morski“, u svoje vreme jedan od najznačajnijih i najzanimljivijih ljudi, a danas gotovo nepoznat javnosti. BIOGRAFIJA Rođen 1834. godine …
Kako je mart mesec posvećen ženama, tako će i ovaj tekst u tom duhu biti posvećen jednoj važnoj i pomalo zaboravljenoj ženi – Mitri Mitrović. Za Mitru se može reći da je bila mnogo toga – književnica, učesnica Narodnooslobodilačke borbe, feministkinja, aktivistkinja i borac. Takođe, bila je i prva ministarka u istoriji Srbije.
Rođena 1912. godine u Požegi, bila je ćerka činovnika i domaćice, i jedna od petoro dece u porodici. S obzirom na to da joj je otac vrlo rano preminuo, već u Prvom svetskom ratu, sav teret je bio na njenoj majci koja je uprkos svemu uspela da odškoluje svu decu. Mitra, kao veoma uspešna u školi, 1930. godine dobija stipendiju i upisuje srpskohrvatski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na kom je i diplomirala četiri godine kasnije.
Sa aktivizmom počinje vrlo mlada, još kao studentkinja Filozofskog fakulteta, kada pristupa studentskom revolucionarnom pokretu. Potom 1931. godine postaje i članica Saveza komunističke omladine Jugoslavije. Nakon samo dve godine biva primljena i u Komunističku partiju Jugoslavije, gde je bila jedna od najaktivnijih studenata. Bila je stalna učesnica u svim akcijama koje je partija organizovala na Univerzitetu i obavljala je različite zadatke. U to vreme upoznaje i Milovana Đilasa, mladog komunistu sa kojim je bila u braku od 1936. do 1952. godine.
Ubrzo nakon diplomiranja, Mitra dobija zadatak da se uključi u Ženski pokret, gde je formirala Omladinsku sekciju Ženskog pokreta koja je osnovala list Žena danas. To je bio ženski časopis koji je izlazio u Jugoslaviji od 1936. do 1981. godine, a koji je istovremeno promovisao ideje feminizma i komunizma. Zapravo, Mitra je u ovom časopisu pišući o ženskim temama, promovisala antifašizam, antiimperijalizam i borbu protiv kapitalizma.
Nakon nemačke okupacije Srbije, u aprilu 1941. godine Mitra je uhapšena i odvedena u logor. Shodno tome, smatra se da je ona prva žena komunista koja je bila zatočena u banjičkom logoru u Beogradu. Međutim, kada je posle mesec dana bila prebačena u zatvorsku bolnicu, ubrzo je uz pomoć partijskih drugova uspela da pobegne.
Nakon oslobođenja Mitra je dobila još više funkcija. Radila je kao članica Pokrajinskog komiteta Komunističke partije Jugoslavije za Srbiju, a od osnivanja Komunističke partije Srbije 1945. godine bila je članica Agitpropa Centralnog komiteta. Ubrzo postaje i prva žena članica Vlade u Srbiji i poslanica u Narodnoj skupštini. Rukovodila je ministarstvom prosvete, nauke i kulture, te je samim tim u tim oblastima imala veliki uticaj.
Bila je na veoma značajnim pozicijama u društvu sve do početka 1950-ih. Tada se potpuno povlači iz politike i posvećuje pisanju i prevođenju. Preminula je aprila 2001. godine, u Beogradu.
Za ime Mitra Mitrović najčešće se vezuje memoarski zapis Ratno putovanje. Pored toga, objavila i knjige: Pravo glasa žena dokaz i oruđe demokratije, Veselin Masleša i Položaj žene u savremenom svetu.
Kako je Mitra Mitrović jedna od najvažnijih žena u srpskoj istoriji, jedan ovakav tekst ne može u potpunosti da prikaže njen značaj i veličinu. Stoga vam predlažemo da se dodatno upoznate sa radom i delima ove velike žene, koja je mnogo toga učinila za sve nas.
TEKST: MAGDALENA STOJKOVIĆ
Magdalena Stojković je studentkinja sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Voli pse, psihološke trilere, leto i putovanja. Slobodno vreme provodi sa porodicom i prijateljima. Interesuju je rodna ravnopravnost, društveni aktivizam i mentalno zdravlje.
Nedavno prikazivanje filma i serije Vera, Nedeljka Kovačića, pokrenulo je lavinu komentara i priča o tome ko je bila Vera Pešić. Zašto je nazivaju srpskom Mata Hari i četvorostrukom špijunkom? Zašto je ona značajna i zašto je baš o njoj snimljen film, saznajte u nastavku ovog teksta.
Zdrava ishrana i aktivan način života su u poslednje vreme aktuelne teme. Često se postavlja pitanje šta daje bolje rezultate, trening ili adekvatna ishrana? Odgovor na to pitanje može biti samo jedan – oba. U zabludi je onaj ko misli da samo naporan trening utiče na izgled i zdravlje našeg tela. Istina je da jedno ne sme da isključuje drugo. Nije dovoljno samo trenirati, već treba
dodatno posvetiti pažnju i pravilnoj ishrani.
Nije važno ko ste ni odakle ste, ali ono što je sigurno, jeste da ste čuli za Vilijama Šekspira. Vilijam Šekspir je bio engleski pisac i glumac. Smatra se jednim od najvećih pisaca na engleskom jeziku i najvećim dramskim piscem svih vremena. Ono što ga čini tako velikim jeste to što njegova dela obiluju političkim, moralnim i društvenim temama.
Život Vilijama Šekspira i danas predstavlja misteriju. Iako su njegova dela poznata celom svetu, njegov privatan život ostao je poznat samo njemu. Smatra se da se rodio u aprilu 1564. godine, u Engleskoj, u gradu Stratford, gde je i preminuo. Pretpostavlja se da je studirao latinski i da je čitao klasične istoričare i pesnike. Međutim, nije nastavio sa studijama jer se venčao sa En Hetvej, sa kojom je imao troje dece. Iako nema puno informacija o njegovom životu do dolaska u London 1592. godine, ono što se zasigurno zna, to je da je u to vreme on već pisao komedije i istorijske drame.
Prvi posao koji je radio kada je stigao u London bio je u pozorištu, kao šaptačev pomoćnik. Radeći to uspeo je da dobije nekoliko manjih uloga u predstavama, iako nikad nije postao veliki glumac. Ono što ga čini drugačijim od svih ostalih i po čemu se izdvajao, bilo je to što je pravio predstave koje su ostavljale emotivni trag na gledaoce.
Iako nikada nije postao veliki glumac, svakako je postao veliki i možda najveći pisac svih vremena. Šekspir je najveći deo svojih dela napisao između 1590. i 1613. godine. Celokupan njegov dramski rad deli se na tri perioda. Prvi period je bio najplodniji period njegovog rada i tada dominiraju uglavnom komedije i istorijske hronike. U delima iz ovog perioda preovladavaju radost i optimistički stav prema životu. Neka od najvažnijih su: Ukroćena goropad, Bogojavljenska noć, Mletački trgovac, San letnje noći, Mnogo buke ni oko čega.
Zatim je usledio drugi period u kom je stvorio svoja najzrelija dela, pišući tragedije. Upravo su u ovom periodu nastali Hamlet, Kralj Lir (Magbet), Otelo, kao i Romeo i Julija. Ovo je bio period pesimizma i krize u njegovom životu koji se odrazio i na njegova dela. Poslednji, treći period Šekspirovog rada obeležile su četiri drame i jedna hronika. Obično se o ovom periodu govori kao o periodu tragikomedije.
Stvarno bi bilo teško izdvojiti neko Šekspirovo delo kao najznačajnije. Međutim, dela Romeo i Julija i Hamlet bismo posebno izdvojili kao važna. Oba ova dela su napisana u drugom periodu Šekspirovog stvaralaštva, kada je njegovo pisanje bilo na samom vrhuncu, i oba u sebi nose jednu snažnu poruku. Prvo nam govori o ljubavi koja je toliko snažna da se suprotstavlja svim društvenim normama, dok nas drugo navodi na razmišljanje o smislu ljudskog života. Upravo je u tome Šekspirova veličina. Naime, svojim pisanjem uspeo je da dotakne važne društvene teme i da izazove snažne emocije kod čitalaca.
O Šekspirovim delima bi se moglo pričati i pisati danima. Njihov značaj je i dan-danas ogroman, te vam preporučujemo da, ukoliko već niste, odmah krenete sa čitanjem. Nećete se pokajati!
TEKST: MAGDALENA STOJKOVIĆ
Magdalena Stojković je studentkinja sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Voli pse, psihološke trilere, leto i putovanja. Slobodno vreme provodi sa porodicom i prijateljima. Interesuju je rodna ravnopravnost, društveni aktivizam i mentalno zdravlje.
Da li vam je ikada posmatranje umetničkih dela prouzrokovalo nesvesticu, gubljenje daha, ubrzano lupanje srca i napade panike? Ukoliko jeste, vi ste iskusili Stendalov sindrom.
Ako nemate baš puno vremena ovih zimskih dana, a ipak želite da se ušuškate i odgledate neku dobru seriju, upoznajte se sa mini- serijama koje su postale jako popularne poslednjih godina. U nastavku vam predstavljamo listu od pet mini-serija koje obavezno morate odgledati ove zime.
Današnje doba je ispunjeno konstantnom brigom i stalnim stresom. Između posla, društvenih obaveza i obaveza u kući, izdvajanje nekoliko sati nedeljno samo za sebe nije uvek prioritet. To svakodnevno zanemarivanje sebe i svojih interesovanja obično dovodi do ogorčenosti i nezadovoljstva. Jedan od načina da pobegnemo od takvih osećaja je hobi. Hobi je važan jer može da nam popravi raspoloženje. Radeći nešto što volimo i u čemu uživamo osećamo se srećnije i ispunjenije.
Pored posla kojim se bavimo, postoje aktivnosti koje nas opuštaju, zabavljaju, ispunjavaju. Upravo to je hobi. Hobi je svaka aktivnost koju ljudi obavljaju u slobodno vreme, za koju uglavnom nisu plaćeni, a u kojoj uživaju i koja im pruža sreću i zadovoljstvo.
Postoji nekoliko razloga. Prvo i najvažnije: smanjuje stres i utiče pozitivno na naše mentalno zdravlje. Kako je to moguće? Naime, kada su nam mozak i telo angažovani nečim što volimo, nemamo vremena, ali ni potrebe da razmišljamo o svakodnevnim problemima. Drugo: čak i da razmišljamo, nakon bavljenja hobijem, bićemo opušteniji i smireniji.
U vezi s tim, takođe utiče na samopouzdanje i čini nas zanimljivijima. Pomaže nam u sticanju novih znanja i veština koje nam mogu biti značajne u budućnosti.
Dokazano je da hobi može pozitivno uticati i na naš društveni život. Naime, hobi je prilika za upoznavanje ljudi sličnih ukusa i onih sa kojima imamo nešto zajedničko.
Šta sve može biti hobi? Jedini ispravan odgovor na ovo pitanje bio bi: Šta god zamislimo. Sve što nam se dopada možemo pretvoriti u svoj hobi. To može biti bilo koji sport, kuvanje, crtanje, ples, pisanje, fotografisanje. Može biti i planinarenje, slušanje muzike, čitanje, gledanje filmova, joga, šah, izrada nakita, pecanje i sl. Spisak bi mogao ići unedogled. Dakle, sve što volimo da radimo može biti naš hobi.
Za kraj bismo istakli da nikada nije kasno početi sa nekim novim hobijem.
TEKST: MAGDALENA STOJKOVIĆ
Magdalena Stojković je studentkinja sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Voli pse, psihološke trilere, leto i putovanja. Slobodno vreme provodi sa porodicom i prijateljima. Interesuju je rodna ravnopravnost, društveni aktivizam i mentalno zdravlje.
Decembar je mesec euforije i prazničnog raspoloženja. Međutim, decembar je za mnoge i mesec intenzivnog učenja. On najavljuje kraj jednog polugodišta za učenike i približavanje ispitnog roka za studente. Decembar je mesec borbe za što bolje ocene, završavanja svih predispitnih obaveza i početka spremanja ispita. Kako bi vam ovaj mesec prošao što lakše i lepše, u nastavku vam nudimo šest saveta koji će vam pomoći prilikom učenja.
