Ljudski mozak je oduvek bio nepristupačan i zanimljiv. Jedna od većih misterija moždanih aktivnosti jesu snovi. Poslednjih godina, rađena su istraživanja i iako se i dalje postavljaju mnoga pitanja o snovima, dosta činjenica je potvrđeno.
SNOVIMA SE UVEK PRIDAVAO ZNAČAJ
U vreme starih Rimljana, članovi rimskog senata su iznosili svoje snove jedni drugima kako bi ih zajedno tumačili i analizirali. Nekada se mislilo da su to poruke od Bogova i da je važno da tumači snova prate vojskovođe u velikim bitkama, kako bi im pomogli da iskoriste poruke iz snova u borbi.
SVAKO IMA SNOVE
Svi ljudi sanjaju svake noći iako su mnogi ubeđeni da nije tako. Pitanje je samo da li se sećamo tih snova ili ne. Jedino osobe sa ozbiljnim psihičkim poremećajima ne sanjaju. Prosečno, sanjamo od četiri do sedam snova svake noći.
DEČIJI KOŠMARI
Deca sanjaju kraće snove nego odrasli, i oko 40% tih snova su noćne more. Postoji teorija da se kroz strašne snove, deca bore sa strahovima sa jave. Takođe, novija istraživanja su pokazala da deca mnogo češće nego odrasli ljudi sanjaju životinje. Najčešće životinje u dečijim snovima su: psi, mačke, konji, zmije, medvedi, lavovi i mitska bića ili čudovišta.
ŽIVOTINJE SANJAJU
Kada smo već spomenuli životinje, zanimljivo je spomenuti da i one sanjaju. Analize su rađene na mnogim vrstama, i pokazuju stvaranje istih moždanih talasa tokom sna kao i kod ljudi. Svi koji imaju ljubimce, videli su sigurno da oni trče ili cvile dok spavaju.
SLEPI LJUDI SANJAJU
Iako nam je prva asocijacija na san slika ili prikaz nekog događaja, čak i oni koji ne mogu da vide i po tome stvaraju slike ili pamćenja, sanjaju. Ljudi koji su rođeni bez vida, imaju podjednako žive snove, samo što akcenat nije na slici, već na zvuku, dodiru, mirisu i emociji. A ljudi koji su tokom života oslepeli, nastavljaju da sanjaju kao i ranije.
MUŠKARCI I ŽENE NE SANJAJU ISTO
Iako bi mnogi pretpostavili suprotno, muškarci češće sanjaju muškarce od žena. Čak 70% likova u muškim snovima su muškarci, dok je kod žena taj odnos manje više jednak. Takođe, u snovima muškaraca, agresija je više prisutna nego što je kod žena. Pored agresije, osećaju i negativne emocije kao što su bes, strah i odvratnost. Muškarci češće sanjaju da su napolju, aktivniji su u snovima i česće sanjaju strance, dok su snovi žena, privatniji i pozitivniji, i češće se dešavaju unutra, uključujući emotivne odnose sa ljudima koje žena poznaje i voli.
ZAŠTO NEKO PAMTI SVOJE SNOVE, A NEKO NE?
Sigurno nam se svima nekad desilo da se probudimo pod utiskom sna koji smo sanjali ali da kada želimo da ga prepričamo, glava nam bude prazna. Pet minuta nakon što se probudimo, iz glave nam ispari više od polovine onoga što smo sanjali. Posle 10 minuta, zaboravimo i ostatak.
O ovome je rađeno puno istraživanja i ona su utvrdila da ljudi koji se češće sećaju svojih snova, burnije reaguju na pomen njihovog imena kada su u budnom stanju. Ispitanici su spavali, a njihovo ime je puštano tiho da ih ne probudi. To je dovelo do teorije da je smanjenje alfa talasa znak da su neke regije mozga bile sprečene da reaguju na spoljašnjost. Takođe, kada ljudi čuju neki glas ili otvore oči, alfa talasi su redukovani i više regija mozga postane aktivno. Zaključak eksperimenta je bio da se ljudi koji se sećaju svojih snova, češće bude u toku noći.
PARALISANO TELO TOKOM REM FAZE
REM – rapid eye movement, je faza koja se javlja tokom normalnog ciklusa spavanja, i koja je, što možemo zaključiti po samom nazivu, okarakterisana brzim pokretima očiju. Dok sanjamo, mišići su nam nepokretni ali je povećana aktivnost mozga, srčana i disajna funkcija variraju, mišići oka su aktivni, a temperatura tela varira u zavisnosti od temperature okoline. REM faza uglavnom ukupno traje od 90 do 120 minuta, i tada je naše telo paralisano kako ne bi u krevetu radili pokrete koje radimo u snu.
Iako bismo verovatno prvo pomislili na mesečarenje, ovaj mehanizam, ne radi baš najbolje kod ljudi koji pate od mesečarenja. Još jedna zanimljiva stvar za ovu fazu, jeste da se najdetaljnijii i najpovezaniji snovi javljaju u REM fazi. Snovi u fazi 1 i 2 su jednostavniji i kraći, a snovi koji se javljaju u najdubljem snu, su nepovezani i ponekad ih čine samo boje ili emocije. Bebe oko 80% spavanja provode u REM fazi sna, što znači da sanjaju neverovatno mnogo.
HRKANJE I SANJANJE NE IDU ZAJEDNO
Ne možemo istovremeno da sanjamo i hrčemo. Iako ne postoji validan dokaz za ovu pretpostavku, dugo se posmatra kao činjenica. Ono što se može dokazati jesu hronični pušači koji su nakon dugog vremena prestali da puše, i koji su potvrdili da imaju mnogo življe snove nego dok su pušili.
TEKST: SARA STOJČIĆ
Sara Stojčić je studentkinja Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu.
