Roza Parks – Temelj ljudskih prava

Roza Parks – Temelj ljudskih prava

Neustrašiva, pravedna i moćna. Afroamerikanka koja je pokazala svoje zube, snagu i istrajnost u borbi za sva prava drugačijih, u borbi za osnovna prava. Za nju kažu da je prva dama ljudskih prava. Ipak, možemo reći da je najbitnija ličnost za početak borbe za sva građanska i ljudska prava.

 


 

KO JE BILA ROZA PARKS?

Rođena je u Alabami 1913. godine odakle se ubrzo preselila nadomak Montogerija. Njena porodica bila je skromna, ali godinama mučena i pod ropstvom. Bili su preplašeni, zabrinuti za Rozino sutra zbog celokupne prošlosti koja nije bila uopšte laka za sve Afroamerikance. Promenila je Ameriku, promenila je čitav svet. Njena borba počela je kada je izrevoltirana tlačenjem Afroamerikanaca Roza javno povela svoju pobunu. U periodu kada bi neka osoba, koja spada u neku grupu manjine ušla u autobus, a pritom došao Amerikanac, morali su da ustaju i ustupaju mesto. Kao da je u pitanju neko na višem nivou, neko drugačiji od njih. Toliko daleko je išla rasistička podela, toliko duboko je nastanjena.

 

POČETAK BORBE ROZE PARKS

Američki kontinet poznat je po strogim pogledima na pojam rasizma, često nepravednim. Istoriju prati ropstvo, diskriminacija i, blagorečeno, iživljanje nad svima koji su drugačiji. Od ranog detinjstva susretala se sa ogromnom nepravdom. Njenim drugarima, kao i njoj, nije bio dostupan prevoz do škole. Iako je svoje studije prekinula zbog bolesti u porodici i siromaštva, to nju nije sprečilo da započne nešto što će upamtiti čitav svet.

 

 

Svoje nezadovoljstvo zbog ne tako pravednog sistema, usmerila je ka političkom aktivizmu. Želela je da promeni živote svojih bližnjih, poznanika i prijatelja. Želela je da promeni život potlačenima, neshvaćenima samo zbog nešto tamnije boje kože. Organizacija kojoj je pristupila je i danas izuzetno aktivna i poznata, čuvena – Nacionalna asocijacija za unapređenje obojenih ljudi (NAACP). Upravo tu, pronašla je svoju priliku za početak bitke i svoju najveću ljubav, Rejmonda Parksa.

 

 

GLAS ZA SVAČIJI SPAS

Kako je bilo neskvakidašnje za devojke iz njenog okruženja, uz pomoć supruga završila je srednju školu. Ubrzo je proglasila pobedu u prvoj bitki, nakon što je ostvarila pravo glasa, koje nisu imali do tada. Ogromna podrška bio je njen suprug, ujedno i predvodnik svih buna i promena. Odmah po završetku škole, postala je aktivan član Pokreta za ljudska prava gde postaje i sekretarica.

 

ZAKONIMA KRŠILI OSNOVNA PRAVA

Jednog dana, Roza je odbila da ustupi mesto beloj osobi. Nakon toga je završila u pritvoru, puna gneva i osude. Upravo ovaj njen postupak označen je kao najveći bunt i bojkot protiv rasne segregacije u čitavoj istoriji. Njen postupak izazvao je dalje bojkote autobusa koji su trajali 381 dan. Jedno oglušivanje izazvalo je, do tada, nezapamćene promene u celom svetu. Nakon svih bojkota, gradski budžet je znatno opao. Usledili su novi bojkoti, netrpeljivost, priznanje i spoznaja da su svi ipak podjednaki. Godina 1956. je period kada se završava opšti bojkot i kada Vrhovni sud proglašava ukidanje rasne segregacije. Godina kada je Roza pobedila.

 

 

MOĆNA DO SAMOG KRAJA

Do kraja svog života Roza je bila tako borbena i snažna. Nakon što je pokazala otpor svakoj vrsti diskriminacije, napisala je knjige o svom životu. Moja priča i Tiha moć svedoče o svim njenim naporima i nedaćama iz kojih je izašla kao pobednica. Velika i moćna. Roza Parks: savremena Justicija.

 

 

TEKST: MILICA JEVTIĆ

Milica Jevtić je diplomirani komunikolog iz Niša, prijateljica, sestra i muza. Voli igru rečima, dobro štivo, duge razgovore i ljude sa širokim umom i srcem.