Roman „Kad je Niče plakao“ američkog autora Irvina D. Jalom je mešavina fikcije i realnosti. Glavni likovi ovog romana su Fridrih Niče i Jozef Brojer. Sam roman je vrlo zanimljiv i otvara brojna pitanja koja muče i čoveka današnjice.
PUTUJMO KROZ ČITANJE
Roman je napisan tako, da kao čitalac, imate utisak da učestvujete u njihovim dijalozima i da ste na korak da im se priključite sa svojom pričom. Preporuka je da se čita polako i da se upija svaka reč, jer kroz njihov put da otkriju smisao života i istinsku sreću, svako od nas može da započne i svoje putovanje.
AKCENAT NA SAMOPOZNAJI I RAZGOVORU
Radnja je smeštena u Beču 1882. a Jozef Brojer je poznati nemački lekar. On na nagovor Lu Salome, poznatije kao Ane O, započinje lečenje Fridriha Ničea. Kada se njih dvojica sretnu kreće jedna vrsta igre moći i nadmudrivanja, jer svaki od njih je uspešan i cenjen u svom polju.
Kroz ceo roman svako od njih dolazi do samospoznaje i preispitivanja svog života. Brojer koji je počeo sa lečenjem i ispitivanjem Ničea, kroz njihove razgovore je započeo i svoje lečenje. Roman kao takav nije za prepričavanje, jer svaki pojedinac će imati svoj lični utisak i drugačije će doživeti ovu mešavinu filozofije i psihologije.
KONTROVERZNI STAVOVI
Što se tiče samog Ničea kao filozofa, zanimljivo je sagledati stavove i mišljenja koja je on zastupao. U to vreme su bili dosta kontroverzni i zbog toga privlače veliku pažnju. Na primer, Niče je smatrao da je fundamentalna pokretačka sila sveta volja za moći. Volja za moć odnosi se na snagu i želju za ostvarenjem svojih ciljeva, dominacijom. Ona je prisutna u svim aspektima života i oblikuje naše vrednosti.
Takođe, često je stavljao u fokus preispitivanje morala. Niče je izneo kritiku tradicionalne moralnosti, posebno hrišćanske etike.
NADČOVEK – IDEAL LJUDSKOG BIĆA
Pored toga, imamo i Ničeovog nadčoveka. Koncept nadčoveka predstavlja ideal ljudskog bića koje je prevladalo konvencionalne moralne norme i ograničenja. On je kreativan, hrabar i samostalan čovek koji preuzima odgovornost za svoj život i stvara vlastite vrednosti i odluke. Ovo su samo neki od primera Ničeove filozofije, ali postoji još mnogo toga što je zanimljivo da se istraži. Svakako je Ničeova filozofija značajno je uticala na mnoge intelektualce i umetnike.
TEKST: ALEKSANDRA POPOVIĆ
Aleksandra Popović je završila Fakultet dramskih umetnosti na katedri za menadžment i produkciju pozorišta, radija i kulture. Njena interesovanja su različita i uvek voli da nauči nešto novo.
