Mongolija, zemlja koja se prostire na čak milion i petsto hiljada kilometara kvadratnih, nalazi se između Kine i Rusije.
IZUZETNO HLADAN GLAVNI GRAD
Glavni grad ove neverovatne zemlje je Ulan Bator (u prevodu Crveni Junak), a stanovništvo je pretežno nomadskog tipa. Iako je ogromna, Mongolija je veoma slabo naseljena, sa samo tri miliona stanovnika. Iako manjka u stanovništvu, Mongolija obiluje planinskim vencima, stepama, a pustinja Gobi se nalazi jugu. Glavni grad važi za jedan od najhladnijih gradova na svetu, pored Moskve i Otave, pa nije čudno što ga od mogućih tri miliona ukupnog stanovništva ove zemlje naseljava samo 45 odsto. Prosečna dnevna temperatura je oko -26 stepeni zimi, a leti oko 25 stepeni. Zanimljivo je to da postoje delovi zemljišta koji se nikada ne odlede, shodno temperaturama i razlikama koje se dešavaju u smeni dana i noći. Razlika u temperaturama ide i do 100 stepeni Celazijusa. Glavni grad odlikuje i veliki stepen zagađenja, zbog čega je regulisan saobraćaj i raspored saobraćanja odreženih vozila koja su drastičniji zagađivači.
KULTURA MONGOLIJE
Jezik koji se korsiti u ovoj zemlji je mongolski stanovnici se koriste se ćirilicom i kaligrafskim metodama pisanja. Religija koja odlukuje ovaj narod je lamaizam, podvrsta budizma poznatija i kao Tibetanski budizam. Karakteristična je i za druge narodnosti, ali se u Mongoliji koristi kao primarna zajedno za šamanizmom, koji je zaržao svoje tradicije do danas. Šamani ovog dela sveta praktikuju prenošenja znanja i tradicionalnih rituala na mlađe potomke. U glavnom gradu Mongolije postoji centar za šamanističke studije Golomt,koji danas broji preko deset hiljada članova. Pojedini predstavnici ove drevne medote isceljenja svedoče da je za potrebe postanka jednim od njih, potrebno mnoštvo odricanja. U sklopu učenja, svaki šaman se služi sopstvenim obrednim materijalima koji su ispunjeni svetim duhom. Neki od zastupljenijih relikvija i ritualnih predmeta su šarene tkanine i bubnjevi pravljeni od kože irvasa.
ZNAČAJNA ULOGA KONJA
Nomadska plemena Mongolije, naseljena van grada stanuju u specijalnim kućama-šatorima, koji se nazivaju gerovi. Ger je stambena jedinica jedne porodice koja je lako sklopiva i jednostavna za ponovno rasklapanje. Mesto gde će se ger sazidati bira konj, visokocenjena životinja u Mongoliji. Na osnovu odabira mesta gde će konj izvršiti malu nuždu, nomadski narod bira gde će da se skući. Krilatica ove prakse jeste dobra energija mesta koje konj odabere za potrebu olakšanja.
Da li zbog činjenice da nomadski narodi žive ovakvim načinom života, udobnosti ili pak nečeg trećeg, u gerovima se nalaze ognjište, svetilište, kupatilo koje podrazumeva lavor i bokal. Ormare i ostave za odeću i stvari gotovo da nemaju, svega nekoliko polica i fioka u kojima drže neophodne komade odeće, tu su i ležaji za svakog člana porodice, i otvor na vrhu šatora koji je ujedno i jedini prozor za ulazak svetlosti.
ISKUSNI JAHAČI KONJA
Nasuprot sistemu vrednosti u porodicama Balkana, u Mongoliji je glava kuće najstarija ženska osoba, ugalnom baka ili prabaka. Imućstvom i prednošću porodice smatra se broj grla u stadima konja i jakova. Muška deca se kao veoma mala uče da jašu, tako da su već sa pet godina iskusni jahači konja. Nadaam, festival koji se tradicionalno održava svake godine u julu, upravo je mesto nadmetanja u jahanju mongolskih dečaka. Tom prilikom svi su obučeni u tradicionalnu nošnju, a pored jahanja takmiče se i u streljaštvu i rvanju. Zanimljivo je da je ženama zabranjeno rvanje, i da je pored ovog pravila jedna žena ipak maskirana odlučila da se takmiči i pobedila! Nakon ovoga, uvedeno je pravilo da se svi takmičari oblače u majice bez rukava.
ISHRANA
Ishrana je bazirana na mesu. Tokom cele zime narod Mongolije konzumira meso kao hranu najdostojniju ljudske vrste, koja im pomaže da prezime, ali nikada meso mladih žiotinja. Pogotovo u nomadskim sredinama, ovaj običaj je svakodnevica, a u letnjim periodima preovladavaju mlečni proizvodi poput jogurta i sira. Zanimljivo je to da je njihovo tradicionalno piće Airag- fermentisano konjsko mleko! Ovaj specifični napitak sadrži tri posto alkohola.
SPECIFIČNI OBIČAJI
Šeširi predstavljaju simbole sreće, tako da je strogo zabranjena razmena istih, bacanje ili pomeranje šešira uopšte. Običaj koji je pod zaštitom UNESCO-a kao kulturno nasleđe Mongolije, karakteristično pevanje iz grla, podrazumeva specifično alikvotno pevanje. Ono se razlikuje od ostalih po načinu izvođenja i samog zvučanja, s obzirom da se više tonova izvodi istovremeno sa baznim tonom. Veruje se da je nastalo kao potreba oponašanja zvukova u prirodi, životinjskih oglašavanja i slično. Nakon dugog i napornog dana, nomadske porodice se okupljaju pored vatre gde uz priče i pevanje nazdravljaju.
Čini se da je ova naizgled pusta i slabo naseljena zemlja uporište etičkih i društvenih vrednosti koje su zapostavljene u savremenom društvu. U skladu sa tim, ukoliko vam se posreći da otputujete u ovu zanimljivu i drugačiju zemlju, nemojte propustiti tu neverovatnu priliku. Verujemo da će vas ovi različiti afiniteti jednog različitog i svakako dinamičnog života privući da ga malo bolje istražite.
TEKST: NINA ZEČEVIĆ
Nina Zečević je rođena u maju 1998. godine. Studentkinja je završne godine glume, poeziju piše od šeste godine, i do sada ima objavljene dve zbirke pesama. Filozofija, travarstvo, psihologija, gluma i pokret su njena inspiracija za svakodnevni rast i stvaranje.