Slušni aparat je naprava koja pomaže ljudima s oštećenjem sluha da čuju bolje. Njegova istorija seže daleko u prošlost, a njegova evolucija uključuje brojne inovacije i napredak u tehnologiji.
ŠTA SE KORSITILO PRE NASTANKA?
Rani slušni aparati bili su jednostavne naprave koje su se sastojale od metalnih cevi koje su se stavljale u uši. Te su naprave bile prilično velike i teške, a nisu se baš dobro nosile s bukom u okolini. Međutim, bila su to najbolja rešenja koja su ljudi imali na raspolaganju u to vreme.
RAZVIJANJE MODERNIH SLUŠNIH APARATA
Prvi moderni slušni aparati počeli su da se razvijaju u 19. veku. U to vreme su počele da se koriste električne baterije, što je omogućilo razvoj manjih i praktičnijih naprava. Prvi električni slušni aparati bili su vrlo primitivni, s jednostavnim pojačalima i zvučnicima. Ipak, te su naprave predstavljale veliki napredak u odnosu na prethodne modele ovog izuma.
Aleksander Grejam Bel (pronalazač, naučnik i osnivač telefonske kompanije Bel) je elektronski pojačao zvuk u svom telefonu koristeći karbonski mikrofon i bateriju – koncept koji je bio prihvaćen od proizvođača
slušnih aparata.
Tomas Edison (fizičar i pronalazač) je, 1886. godine izmislio karbonski predajnik koji je pretvarao zvuk u električni signal, koji je nakon toga mogao biti prenesen žičanim putem i pretvoren nazad u zvuk.
RAZVITAK U XX VEKU
S vremenom su se slušni aparati razvijali i postajali sve napredniji. Na početku 20. veka su počeli da se koriste mikrofoni i elektronski sklopovi, što je omogućilo preciznije podešavanje zvuka. Primena vakuumskih cevi u izradi slušnih aparata, 1920. godine, učinila je pojačanje zvuka efikasnijim, ali su i dalje bile potrebne ogromne baterije.
Slušni aparati koji su koristili tranzistore pojavljuju se 1952. godine. To je omogućilo pravljenje manjih slušnih aparata. Blagovremeno su napravljeni i aparti koji su mogli da se stavljaju iza uha. Digitalni slušni aparati su patentirani 1990. godine.
SLUŠNI APARATI KAO IMPLANTI
Uz napredak u tehnologiji, razvili su se i implantati sluha, koji se koriste za osobe s teškim oštećenjem sluha koje se ne mogu uspešno služiti slušnim aparatima. Implantati sluha se hirurški ugrađuju u unutrašnje uho i deluju kao veštački slušni organ.
SLUŠNI APARATI U XXI VEKU
Ukratko, slušni aparat se razvijao kroz vekove, od primitivnih metalnih cevi do sofisticiranih elektronskih naprava koje se mogu individualno prilagoditi korisnicima.
Danas, u 21. veku i razvoju kompjuterske tehnologije, postoje različiti tipovi slušnih aparata i implanta sluha, koji pomažu ljudima s različitim nivoima oštećenja sluha i koji se mogu veoma lako prilagoditi korisniku, kako prilagođavanju kvalitetu zvuka, tako i smanjenju okolne buke.
TEKST: JOVAN MANOJLOVIĆ
Jovan Manojlović rođen je u Zaječaru gde je završio Ekonomsko-trgovinsku školu. Trenutno je student Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu.
