Sigurno vam se nekada desilo da ne možete da se setite gde ste ostavili ključeve od stana ili automobila, da ste zaboravili listu namirnica za kupovinu, ili zašto ste pošli iz jedne prostorije u drugu. Ne brinite, svima se dešava da povremeno nešto zaborave. Iako ovo može biti sasvim normalna pojava, loše pamćenje može biti prilično frustrirajuće. Postoji nekoliko stvari koje mogu pomoći u održavanju zdravlja našeg mozga i poboljšanje pamćenja.
ČITANJE
Čitanje podstiče mozak na aktivnost. Dok navodite mozak na stalni rad i pamćenje, širite mu kapacitet. Čitanje je poznato i kao prevencija Alchajmerove bolesti upravo zato što se mozak bolje razvija i funkcioniše ako čitate.
ZAPISIVANJE OBAVEZA
Korišćenje rokovnika, kalendara i podsetnika – zapisivanje obaveza i organizovanje može vam pomoći da vizuelno zapamtite sve što imate na rasporedu tog dana. Oni mogu biti odličan početak za vežbu memorije, ali se ne treba dugoročno oslanjati na njih jer mogu biti kontraproduktivni.
DOBAR SAN
Decenije istraživanja ističu da je san ključan period za sortiranje informacija dobijenih u toku dana. Preporuka je da spavate između sedam i devet sati svake noći da bi ceo organizam imao snage za normalno funkcionisanje narednog dana.
FIZIČKA AKTIVNOST
Prema istraživanjima redovna fizička aktivnost može da zaustavi problem gubitka pamćenja i tako spreči pojavu ozbiljnijih neuroloških problema.
ISHRANA
Mozak, kao i mišići, zahtevaju namirnice koje će doprineti njihovom boljem funkcionisanju. U svoju ishranu pokušajte da ubacite što više žitarica, Omega-3 masnih kiselina, borovnica, lisnatog povrća i namirnica bogatih vitaminom B, kao što su jaja i piletina.
Izbegavajte alkoholna pića zbog toksina. Alkohol doprinosi gubitku pamćenja i izaziva glavobolje.
RAZVIJANJE VEŠTINA I UČENJE NOVIH STVARI
Kod pamćenja pomaže učenje novih reči i jezika. Ako želite da zapamtite nove reči ili gradivo, izgovarajte reči glasno i razgovetno, pa ih ponovite nekoliko puta, najbolje pre spavanja.
MEDITACIJA
Razna istraživanja pokazuju da meditacija poboljšava ukupnu funkciju mozga. Tačnije, meditacija povećava sivu materiju u mozgu i pomaže u poboljšanju pamćenja i učenja. Preporučuje se da pola sata dnevno odvojite za meditaciju.
Za dobro pamćenje je veoma važno da se trudite da često izlazite iz svoje zone komfora.
TEKST: JOVANA MIHAJLOVIĆ
Jovana Mihajlović je iz Beograda. Student je završne godine Fakulteta za projektni i inovacioni menadžment, u Beogradu. Voli muziku, knjige i životinje. Večiti protivnik lažnog morala koji nam se svakodnevno servira na društvenim mrežama.
