Postoje romani od kojih se naježimo koliko su dobro napisani, a postoje i oni od kojih se naježimo zbog toga koliko su dobro napisani kao i zbog istine koja je napisana. Upravo Orvelova 1984 spada u ovu drugu grupu i nameće se mnogima kao najbolja knjiga koju su pročitali.
DŽORDŽ ORVEL
Džordž Orvel nas je oduvek oduševljavao svojim romanima koji su nakon svakog čitanja iziskivali da dobro razmislimo o svetu u kom živimo i da se zapitamo gde zapravo taj svet ide. On je 1949. godine napisao ovu knjigu kao svoju impresiju budućnosti. I može se reći, nije mnogo pogrešio. Iako je bilo raznih kolebanja oko toga kako da nazove roman i koju godinu da iskoristi kao vreme radnje, Orvel nas svakako nije izneverio i podario nam je još jedno zapanjujuće delo.
ISKUSTVO KAO IZVOR IDEJA
Činjenica da je Orvel svojevremeno radio kao propagandista za BBC, svakako mu je dala inspiraciju za određene delove. Orvel je poznatu Sobu 101 stvorio po ugledu na svoju kancelariju iz BBC-a. Ono što je svakako ostavilo najveći utisak jeste upravo ta simulacija i samo nadziranje glavnog lika Vinstona Smita, koje je zapravo došlo, uslovno rečeno prirodno, s obzirom na to da je i sam Orvel bio pod nadzorom.
PARALELE
Pored raznih Orvelovih poigravanja, najupečatljivije su paralele koje mogu da se povuku sa sadašnjicom. Uzevši kao prvi primer, lik Velikog Brata zaista možete preneti na bilo koga. Šef, direktor, predsednik ili bilo koji autokrata, uvek će postojati neko ko će biti glavni i ko će upravljati drugima. Dok u Orvelovoj 1984 televizijski ekrani prate svaki pokret, a svaka osoba je špijun, u današnjici, društvene mreže su preuzele taj teret na sebe.
PROROK ILI INTELIGENTAN ČOVEK?
Da li je Orvel na neki način zaista predvideo budućnost ili je samo bio dovoljno inteligentan i slobodan da svoje misli prenese dovoljno slikovito i tačno u roman? Ono što je najverovatnije jeste da je Orvel vrlo pomno razmišljao kako je do sad svet funkcionisao i u kom pravcu nastavlja da ide i došao do mnogih zaključaka od kojih je jedan siguran, a to je da se istorija ponavlja, u istom ili sličnom obliku.
Sa druge strane, nameće se pitanje da li je Orvel svojim zapažanjima nekima poslužio kao inspiracija dok je delo čekalo da tehnologija dostigne taj nivo razvoja kako bi te ideje mogle da se realizuju.
TEKST: NAĐA TODOROVIĆ
Nađa je studentkinja Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, smer Komunikologija i odnosi sa javnošću. U slobodno vreme bavi se fotografijom, čitanjem i pisanjem. Kako je od malih nogu u sportu, želja joj je da jednog dana njena karijera spaja odnose sa javnošću i sport.