Izdavačka kuća Booka je tokom najčudnije godine u našim životima predstavila publici roman koji pripada savremenoj japanskoj prozi, ništa manje neobičnoj od godine domaćeg izdanja (2020). U pitanju je roman Profesorova tašna (Sensei no kaban), autorke Hiromi Kavakami, za čiji prevod je bila zadužena Nataša Tomić. Roman je najpre doživeo veliki uspeh u Japanu, gde je ovenčan nagradom Tanizaki, nakon čega je preveden na 15 jezika. U Americi i Evropi je godinama visoko pozicioniran, a od skoro i u Srbiji dobija sve veću pažnju.
O AUTORKI
Kako je navedeno na koricama srpskog izdanja, Hiromi Kavakami (1958) iza sebe ima mnogo uspešnih romana, koji su pobrali brojne prestižne japanske književne nagrade. Pored pomenute Tanizaki nagrade, roman Profesorova tašna doveo je Hiromi i u najuži izbor za Man Asian Literary Prize i International Foreign Fiction Prize, a nekoliko njenih knjiga je i ekranizovano. Ova autorka je ranije predavala biologiju, dok se u poslednje vreme u potpunosti posvetila pisanju.
EKSPOZICIJA
Iz prvog lica, autorka je vešto i znalački uspela da prikaže punoću ljudskog odnosa u maniru japanskog književnog minimalizma. Kavakami za protagonistkinju romana bira Cukiko, ženu koja se bliži petoj deceniji života. Slobodno vreme nakon posla obično provodi u obližnjem baru, gde se prepušta (neumerenom) hedonizmu. Prilikom jednog od njenih samačkih izleta, nailazi na bivšeg profesora maternjeg jezika iz srednje škole – Harucunu Macumotoa. Tri decenije stariji Profesor – kako ga je Cukiko oslovljavala – deli sklonost ka dobroj hrani i kojoj čašici više.
Svuda nosi torbu, kao u vreme profesorske karijere. Iako su povremene gužve česta pojava na tom mestu, protagonisti su suočeni sa svojom usamljenošću, sve dok njihovi susreti nisu postali sve češći i sve manje slučajni. Njihovi dijalozi su formalni i kratki, a njihovo držanje na distanci, u skladu sa japanskom kulturom. Povremeno bi Profesor podsetio Cukiko na detalje iz vremena kada je bila njegova učenica, čime se stvarala određena dinamika u njihovom odnosu. Njihovo prijateljstvo se razvija jako sporo, što je dočarano pozadinskim motivom smene godišnjih doba, čime je autorka dodatno podvukla značaj prolaznosti vremena.
TREŠNJIN CVET
Nasuprot prikazu usamljenosti likova u velikom gradu, autorka prikazuje i razvoj njihovog odnosa kroz izlete u prirodu. Na taj način uspevaju da dosegnu određeni mir kome teže, a poslovično ozbiljni, Cukiko i Profesor sve više grade odnos na duhovitim dosetkama, što utiče i na promenu njihovog emocionalnog stanja. Njihovi izleti na otvorenom se nastavljaju i tokom sezone festivala, kada se njihov odnos razvodnjava.
Osvrt na kulturu Japana se ogleda i kroz prikaz naklonjenosti jednom od najsnažnijih simbola japanskog naroda – Trešnjinom cvetu. Prigodna metafora koja oslikava prolaznost života i snagu prirode, predstavlja i novi početak za protagoniste romana. Kao suprotnosti jedno drugom, Cukiko i Profesor bivaju suočeni sa sebi sličnima. Kođima pokazuje naklonost ka Cukiko, dok Profesor zaokuplja pažnju profesorke Išino, koja još uvek radi u srednjoj školi.
PUT KA UZROCIMA
Slede nove introspekcije naše junakinje kojoj prija naklonost muškarca njenih godina, ali koja istovremeno uviđa da taj osećaj nije ni blizu onog koji deli sa Profesorom. Dok Kođima pokušava da produbi odnos sa Cukiko, ona se priseća i svoje najveće ljubavi. Momak kojeg je Cukiko volela je oženio njenu najbolju drugaricu, što je verovatno doprinelo da Cukiko razvije sklonost ka alkoholu, ali i da se dodatno izoluje i povuče u sebe. U tom spletu pomešanih osećanja, kristališe se njena sve veća naklonost ka Profesoru, koji joj u međuvremenu otkriva njegovu tužnu ljubavnu priču. Žena ga je napustila i čini se da se ni on nije u potpunosti oporavio od toga.
VREME
Cukiko ima i specifičan odnos prema prolaznosti vremena. Dok dani prolaze jedan za drugim, a njen odnos sa Profesorom doživljava nove uspone i padove, ona pravi korelaciju između nje i Kođime. Iako vršnjaci, Cukiko sebe smatra mlađom od njega.
Možda i usled njenog odbijanja da odraste i potraži odgovore na određena egzistencijalna pitanja. Nesvesno, Profesor se ističe kao neko ko čestim savetima i kritikama uspeva da zavredi njenu pažnju i navede je na nova preispitivanja.
UMESTO EPILOGA
Osnovni aspekti romana se ogledaju u izvrsno predstavljenim kontrapunktovima: usamljenost – gomila, grad – priroda, mladost – starost… koji dovode čitaoca u stanje isto takvih osećanja koja kulminiraju do kraja romana. U vrtlogu očekivanja, čitalac će proći kroz čitav splet intervala i godišnjih doba emocija, sagledavajući sadržajnost ove priče koja je sve, samo ne obična. Potraga za smislom i savladavanjem usamljenosti su samo sekundarni motivi koji podcrtavaju težnju za ljubavlju koja cveta, a koju čitaoci posmatraju kao trešnjin cvet.
Fotografija: privatna arhiva
TEKST: DANIJEL SAVIĆ
Danijel Savić je apsolvent Fakulteta savremenih umetnosti. Voli umetnost, jer asocira na slobodu. Zanimaju ga priče i fotografija i nada se da će ih objaviti jednog dana. I priče i fotografije. U idealnom svetu piše, režira i igra u filmovima
