Supermoći nisu uvek ograničene na bioskopsko platno. Iako još uvek nismo ovladali mogućnošću letenja i putovanja kroz vreme, nekima ide jako dobro da predvide budućnost. Većina predviđanja zapravo su temeljno promišljena sagledavanja budućnosti. Ipak neka su se vremenom ispostavila toliko preciznim, da deluju pomalo zastrašujuće.
NAJVEĆE SVETSKE SILE
Francuski filozof Aleksis de Tokvil 1840. godine, napisao je knjigu Demokratija u Americi. Tada je predvideo da će Amerika i Rusija u budućnosti postati veliki rivali koji će u svojim rukama držati sudbinu pola sveta. U vreme kada su i jedna i druga država smatrale Englesku svojim ljutim protivnikom, ovakva tvrdnja zvucala je malo verovatnom. Međutim, dvadeseti vek je doneo promenu politike, sukob ideologija i Hladni rat, pokazavši da je filozof bio u pravu. Kada smo već kod sukoba, možemo pomenuti i francuskog generala Froša, vrhovnog zapovednika savezničkih snaga. On je, nezadovoljan Versajskim mirom, izjavio da to nije mir, već primirje na 20 godina. I, nažalost, bio je u pravu!
PORUKE, FOTOGRAFIJE I TRANSPLATACIJA
Početkom dvadesetog veka, naš veliki naučnik Nikola Tesla, predvideo je da će emitovanje bežičnih poruka širom sveta postati tako jednostavno da će svaki pojedinac moći da ih prima i šalje preko svog sopstvenog aparata. Time je otvorio mogućnost za komunikaciju, bez obzira na razdaljinu. Otprilike u isto vreme, američki inženjer Džon Elfret Votkins izjavio je da ćemo jednog dana moći da šaljemo fotografije telegrafski. Rekao je da će to biti brzinom koja će omogućiti da za samo sat vremena u novinama vidimo šta se događa na drugom kraju sveta. Takođe, Votkins je predvideo i fotografije koje će pokazivati sve boje prirode, u vreme kada je fotografija u boji bila tek u eksperimentalnoj fazi.
Robert Bojl, jedan od utemeljitelja moderne hemije. Davnih 1660-ih pisao o transplantaciji organa kao metodu lečenja kome se nada u budućnosti. Biće potrebno da prođe gotovo 300 godina dok prva transplantacija organa ne bude sprovedena, 1954. godine.
ŽIL VERN I PREDSKAZANJA
Pored naučnika i filozofa, mnogi pisci su se takođe pokazali kao odlični predskazivači. Kao jedan od najuspešnijih izdvojio se Žil Vern. U svom najpoznatijem delu Dvadeset hiljada milja pod morem, Vern pripoveda o Nautilusu, podmornici Kapetana Nema koja se napaja električnom energijom. Devedeset godina kasnije, svet je upoznao ovakvu podmornicu.
Pet godina posle predstavljanja Kapetana Nema publici, Vern svoje čitaoce upoznaje sa trojicom odvažnih junaka koji sa Floride letelicom Columbiad poleću na Mesec i vraćaju se sa njega spustivši se padobranima u more. Jedan vek kasnije, dogodiće se i ogroman korak za čovečanstvo kada tročlana posada letelice Columbia poleviši iz floridske baze Kennedy Space Center, uspešno sleti na Mesec. Sigurno već znate kako su se spustili nazad – padobranima pravo u Tihi okean.
MORGAN ROBERTSON I TITANIK
Roman Uzaludnost Morgana Robertsona, donosi još jedno zastrašujuće precizno predviđanje budućnosti. U romanu Titan, najveći brod do tada, otisnuće se na putovanje Atlantikom, koje će se nažalost završiti uzvikom Santa leda! i brojnim izgubljenim životima usled nedostatka čamaca za spasavanje. Ako mislite da se sličnosti sa Titanikom ovde završavaju, varate se! Oba broda potonula su sredinom aprila, reklamirana su kao brodovi koji ne mogu potonuti (engl. unsinkable), i imali su dozvoljeni minimum čamaca za spasavanje uprkos do tada neviđenom broju putnika.
SARA PINKSTER I SMRTONOSNA PANDEMIJA
Jedno knjiško predviđanje se ipak izdvaja po svojoj aktuelnosti (pa, skoro pa aktuelnosti). Roman Pesma za novi dan Sare Pinkster objavljen je 10. septembra 2019. godine, a napisan koju godinu ranije. Roman govori o društvu koje se suočava sa kombinacijom domaćeg terorizma i smrtonosne pandemije. To dovodi do toga da vlada zabrani veća okupljanja, uvede rad od kuće i nošenje zaštitne opreme van kuće. Sigurni smo da je suvišno ukazivati na proročanska svojstva ovog dela.
TEKST: NIKOLA JEREMIJAŠ
Nikola Jeremijaš ima 25 godina i završio je Ekonomsko-trgovinsku školu u Vranju, a trenutno se nalazi na studijama prava na Pravnom fakultetu u Nišu. Završio je školu multiplatformskog novinarstva u organizaciji Tomson Fondacije i Logistike, kao i onlajn kurs Saveta Evrope o zaštiti i sigurnosti novinara.
Od 2021. godine, radio je kao novinar na lokalnom novinskom portalu Niški Press. Objavljivao je članke u zborniku studentskih radova, Politeuma, kao i u časopisu Pressing. Pored toga, piše i objavljuje kratke priče i pesme.
