Sredstva za masovno komuniciranje pratimo svakog dana, čini se da smo prilično informisani, da u rukavu imamo korisne sadržaje. Novinari često kreiraju agendu vesti i tako sami selektuju bitno i nebitno, ističu važno od manje važnog prema svojim parametrima i interesima. Nisu slučajno tekstovi raspoređeni po tom redosladu, niti su određeni akteri na naslovnoj strani ili u svim odeljcima baš tamo gde se nalaze.
Ekspanzijom digitalnih izdanja svih oblika tradicionalnih medija nailazimo na gotovo iste podatke oblikovane i sortirane na identičan način. Tako čitamo obilje tekstova sa nametnutim informacijama, a opet ostajemo uskraćeni za neka nova, drugačija i interrsantnija saznanja.
Beg od kovida, politike, rijaliti dešavanja, krize u zemlji i u svetu, mogu biti upravo činjenice i zanimljivosti o lepšim ili svakidašnjim pojavama.
Neispričane priče velikih ljudi, poznate ličnosti o kojima ne znamo baš sve, zanimljivosti, herojstva i lepa dela često ne nalaze mesta u dnevnoj agendi. Zar ne bi bilo uzbudljivije i korisnije između ostalog spoznati fakte iz raznoraznih oblasti pri svakoj upotrebi svih kanala za informisanje?
Jedan dečak po imenu Devion Džonson iz SAD sa samo jedanaest godina dobio je nagradu za hrabrost nakon što je spasio dva života u jednom danu – školskog druga prilikom gušenja i ubrzo pri povratku kući, staricu koja je bežala od požara.
Kada se već pominje svet, da li znate da je dobro poznati američki glumac Bred Pit svoju karijeru započeo na jugoslovenskim prostorima, glumeći sina Milene Dravić? Nakon pojavljivanja u bezbroj američkih serija 1988. godine, Bred dobija prvu veću glavnu ulogu u filmu Tamna strana Sunca. Snimanje veoma tužne radnje u kojoj porodica traži lek za neizlečivu bolest na Jadranu, prekinuto je zbog početka rata u Jugoslaviji. Prva projekcija bila je 1997. godine nakon što je pronađena većina traka sa snimljenim scenama.
Posle ovih zanimljivosti iz sveta, Budimirka Mladenović iz Srbije radila je šezdeset godina u dve smene, usled čega je dostigla preko sto godina radnog staža. Radeći po šesnaest sati u jednom hotelu, pripremala je hranu za preko sto ljudi zbog novca, ali i same ljubavi prema poslu.
Pored ljubavi u poslu, postoji i abnormalna ambicija i želja za uspehom, što se može videti na primeru Tomasa Edisona koji je preuzeo zasluge za prvog i jedinog izumitelja kinematografije. Zapravo, prva osoba koja je snimila niz pokretnih slika, Louis Le Prince, nestao je bez traga ubrzo nakon toga. Edison je na sud odveo njegovog sina kako bi osporio razne dokaze, nakon čega i on umire pod sumnjivim okolnostima.
Ovakva otkrića mogu probuditi potrebu za istraživanjem ili empatiju, želju da i sami pomaźemo, da budemo humani ili da radimo stvari koje volimo, a ipak mali broj portala, novina ili televizijskih emisija zapravo posvećuje pažnju ili ih pak stavlja na pogrešnom mestu, terminu gde ih posetioci ne mogu lako pronaći. Zato ćemo se ovim temama, baviti i u narednom periodu.
TEKST: MILICA JEVTIĆ
