Probleme sa neplodnošću ima približno 50 do 80 miliona ljudi na celom svetu, što je između 9 i 16 odsto svetke populacije. Ona može da ima više uzroka, a razdeljeni su na žensku neplodnost (30 % slučajeva), mušku (30 %), kombinovanu (30 %) i neobjašnjivu ili idiopatsku (10 %). Svetska zdravstvena organizacija deli neplodnost na primarnu i sekundarnu. Primarna se odnosi na parove, koji još nemaju dece, dok sekundarna podrazumeva nemogućnost zanošenja po jednoj ili više trudnoća.
FAZE SUOČAVANJA SA NEPLODNOŠĆU
Kada se suoči sa neplodnošću par prolazi kroz raličite faze. Te faze su prepoznavanje problema, postavljanje dijagnoze, medicinsko lečenje, traženje rješenja i posledice koje nepolodnost ostavlja. Svaka faza ima svoje bitne karakteristike.
U prvoj fazi, par još uvek ne zna da li je problem prisutan. Opušteni su, uživaju u odnosu i nadaju se začeću. Posle nekoliko neuspelih pokušaja, polako počinju da uviđaju da možda imaju problem. Karakteristično za ovu fazu su prenaglašene emocije i nasporazumi i svađe između partnera. Kako prođe svaki mesec, briga para se povećava, a ova faza se završava kada se odluče da potraže medicinsku pomoć. Nažalost, određeni parovi uporno odbacuju tu mogunost da imaju problem i kasno se obrate lekaru.
U fazi postavljanja dijagnoze, par je u procesu medicinskih ispitivanja. Bez obzira na to, da li par očekuje dijagnozu neplodnosti ili ne, potvrđivanje iste predstavlja šok i nepoverenje, posebno u primeru sekundarne neplodnosti. Za neke ova dijagnoza donosi olakšanje, jer smanjuje neizvesnost u iščekivanju ishoda. Još je karakteristično da par gubi spontanost pri svojoj seksualnosti, privatnost i intimnost zbog stalnih pregleda, a javlja se i nepoverenje u vlastito telo.
Treća faza je ona u kojoj se život partnera počne vrtiti samo oko medinskog lečenja. Sve druge aktivnosti i interesi padnu u drugi plan. Neprestalno se izmenjuju nada, kada se počne svaki novi postupak i razočanjenje, koje se pojavi zbog neupseha. Sve to je za par stresno i utiče na njihov odnos. Lečenja su emotivno, psihično i fizično naporna, a javljaju se i ljutnja, sram i krivica, koju plodni partner često prenosi na neplodnog.
U fazi traženja rešenja par se već suočio sa nekoliko neuspešnih pokušaja i zbog toga gubi nadu da će ikada imati svoje dete. Zaključi sa medicinskim lečenjem, žali i tuguje za izgubljenim i usmeri se na druge mogućnosti, kao što je usvajanje ili život bez dece.
Zadnja faza je kada par prihvati svoju situaciju i nastavlja sa svojim životom. Ipak, posledice neplodnosti su još uvek prisutne i dugoročne. Većina parova navodi da život posle takvog iskustva više nije isti. U nekim bitnim životnim događajima ili potpuno iznenada se javlja tuga. Posledice nepolodnosti su prisutne i kod parova koji dobiju dete prirodnim putem. Najčešći su problemi sa spolnosti, komunikacijom i nesigurnosti kao roditelj. Postoje i parovi koji na neplodnost gledaju kao prolaznu fazu i za njih posledice nisu tako velike.
POSLEDICE NEPLODNOSTI
Uticaji neplodnosti su prisutni u gotovo svim životnim aspektima. Kada se suočavaju sa njom, osobe mogu da osećaju tugu, sram, imaju probleme sa nesanicom, noćnim morama, anksioznošću, ljutnjom, krivicom, apetitom i smanjenim samopoštovanjem. Susreću se i sa socijalnom stigmatizacijom, izbegavaju prostore gde su deca, a njihovi porodični odnosi pate. Prate ih i osećanja iscrpljenosti, praznine, ali se i povećava sposobnost empatije. Odjednom neplodnost postane najvažniji deo identiteta. Kod neplodnih parova je zapažen i niži kvaliteta života i to na području duševnog zdravlja. Pored ovih, prisutni su i fizički problemi, kao što su bolovi, grčevi, nadutost, umor i česte promene raspoloženja. Na emcionalna doživljanja utiču i hormoni i drugi lekovi koji se koriste za lečenje.
RAZLIKE IZMEĐU POLOVA
Žene i muškarci se na neplodnost različito odzivaju. Žene se osećaju manje ženstveno, i u primeru da je problem u partneru. U obrnutom primeru, muškarci ne gube osećaj muževnosti. To se dogodi samo u slučaju kada je muškarac uzrok za neplodnost. Kod žena padne zadovoljstvo sa životom i smatraju da život bez dece nema smisla. Istraživanja su pokazala da žene češće upadaju u depresiju, anksioznost i stres.
TEKST: JELENA PEJIĆ
Jelena Pejić je po zanimanju psiholog i trudi se da psihološke teme predstavi ljudima na što jasniji i uporabniji način. Cilj joj je da promoviše psihologiju kao nauku, koja pomaže ljudima da bolje razumiju sebe i druge, što dovodi do višeg kvaliteta života i ličnog razvoja. Nada se da će čitaocima njeni tekstovi bar malo pomoći u tom
