Mango i Papaja je seksi sajt sa holističkim temama.

Home » Šta se krije ispod hipersenzitivnosti?

Šta se krije ispod hipersenzitivnosti?

Visoko senzitivni ljudi su rano u životu naučili da pokušaju da kontrolišu spoljašnji svet, kao način da pokušaju da upravljaju svojim unutrašnjim svetom – Sheryl Paul.

 


 

Kako se i sama nosila sa naglašenom senzitivnošću, psihoterapeutkinja Elaine N. Aron posvetila se proučavanju ove osobine ličnosti koju je nazvala osetljivost senzorne obrade (SPS – Sensory Processing Sensitivity).

 

 

Ovaj naziv je proistekao upravo iz ključnog podatka njenih istraživanja, a to je da se hipersenzitivne ličnosti (HSL) ponašaju osetljivo zbog prirode njihovog centralnog nervnog sistema, pa je samim tim hiperosetljivost urođena osobina, a ne poremećaj.

 

 

KOJE SU GLAVNE PARALELE NA FIZIOLOŠKOM NIVOU?

Naime, ove osobe stimuluse iz okoline, kako pozitivne, tako i negativne, procesuiraju mnogo dublje i intenzivnije nego prosečne osobe. S tim u vezi, dobar deo svog vremena provode u analiziranju svojih reakcija i donošenju odluka. Dokazano je i da češće koriste desnu hemisferu, što ih čini kreativnijim u radu i razmišljanju, što apsolutno opravdava činjenicu da u 15-20 odsto populacije, koliko čine hipersenzitivne osobe, spadaju i Albert Ajnštajn, Martin Luter King, Stiv Džobs, Greta Garbo i Katrin Hepburn.

 

 

Mozak HSL drugačije reaguje na dopamin (hormon sreće), tačnije njih manje podstiču spoljni motivišući faktori i nagrade. Napredovanje na poslu, povišica, pripadanje određenoj društvenoj grupi, ne proizvodi kod njih uzbuđenje kao i kod prosečne populacije.

 

 

Osetljivost na svetlo, zvuke, temperaturu, etikete na odeći, šavove, nesanica iz različitih razloga, samo su neke od manifestacija visoko osetljivih ličnosti. Emocije preuzimaju kontrolu nad akcijama, kada dobije kritiku ne može se lako nositi sa njom zbog intenzivnih emocionalnih reakcija. Empatija je ona koja vlada njima, saosećanje sa drugima čini centar njihovog univerzuma, teško podnose odbačenost i s obzirom na to, ostavljenost od strane partnera se doživljava prilično tragično, kao izdaja širokih razmera.

 

 

Stidljivost nije isto što i hipersenzitivnost. Stidljivost je naučena, a ne urođena. Zanimljiva je činjenica da je 30 odstvo HSL ekstrovertno, što je u suprotnosti sa izjednačavanjem ove osobine ličnosti i introverzijom.

 

 

Da li je hipersenzitivnost dobra? Na osnovu podataka različitih  istraživanja ustanovilo se da HSL ostvaruje velike uspehe u radu sa drugim ljudima, s obzirom da imaju istaknutu pomažuću crtu ličnosti.

 

 

TEKST: ANA MILUTINOVIĆ

Ana Milutinović je student treće godine Psihologije na Filozofskom fakultetu u Nišu. Njena strast su muzika i fotografija. Voli da provodi dosta vremena sa dragim ljudima i sa svojim psima.