Čaj je napitak koji se, nakon vode, najviše konzumira širom sveta. Otkada postoji, upotrebljavao se u različite svrhe, a njegova popularizacija u Britaniji dovela je do toga da je postao povod za druženje i razgovor. Bilo da je toplo ili hladno, da ste zdravi ili bolesni – čaj je pravi izbor. S obzirom na to da postoji preko 1500 vrsta čaja, dalje u tekstu možete saznati koje su neke od njih, kao i koji čaj da izaberete u skladu sa vašim ukusima.
POČECI ISPIJANJA ČAJA
Ovaj popularni napitak korene vuče još iz Kine i 2737. godine pre nove ere, kada ga je, po kineskim legendama, slučajno otkrio Šenong. Prvo zabeleženo ispijanje čaja, pak, bilo je u 10. veku pre nove ere. Na Istoku se on, po ovim verovanjima, ispija hiljadama godina, dok na Zapadu postoji tek 400.
Portugalski sveštenici, trgovci, misionari doneli su čaj u Evropu u 16. veku i posle jednog veka postojanja na ovim prostorima – on dobija svoju popularnost među Britancima. Tamo je i započeo ritual ispijanja čaja u pet. Njihova fascinacija čajem proširila se na ceo svet. U beogradsku modu, čaj ulazi tek krajem 19. veka.
KAKO SU NASTALE KESICE ČAJA?
Čaj se prvenstveno upotrebljavao kao medicinsko piće, ali je postao nešto što se konzumira u svim prilikama i u čemu se uživa. Kažu da se, kroz istoriju, čaj prvo žvakao, a tek onda je došlo do njegove upotrebe ispijanjem. Nekada je bio u obliku kolačića ili briketa, pa je njegova priprema više ličila na pripremu čorbe. Tek 1904. godine, u SAD-u, nastaju kesice čaja slične onim koje danas postoje, kao i ledeni čaj. Današnje filter kesice za čaj napravljene su 1944. godine i od tada se upotrebljavaju kao takve.
KAKO SE ČAJ ČUVA?
Način pakovanja čaja značajan je zbog njegovog očuvanja. Zato treba znati da se čaj čuva na mestu bez toplote, svetlosti, vazduha i vlage, kako se ne bi ubuđao ili poprimio mirise okolnih proizvoda ili namirnica. Njegovo trajanje može da zavisi od uslova čuvanja, pa tako različiti čajevi različito i traju.
Neki mogu da propadaju tokom vremena, drugi da budu sve bolji što su stariji. Određeni cvetni čajevi propadaju posle mesec dana. Zeleni čaj može da traje celu godinu, a crni čak dve. Pu er čaj je jedan od onih koji su s godinama sve bolji, pa je zato i među najskupljim čajevima u odnosu na sve vrste.
NAJVEĆI PROIZVOĐAČI ČAJA
U svetu se godišnje proizvede 3 miliona tona čaja, a među najvećim proizvođačima i izvoznicima su Kina, Indija, Indonezija, Šri Lanka, Kenija i Japan. Japanski čajevi su najcenjeniji, a njihov nastanak na tim prostorima vezuje se još za period postanka zen budizma.
Čaj se do danas ručno skuplja i sortira, pa je i njegova proizvodnja proces koji zahteva vreme, puno rada, truda i preciznosti. Bitno je da svaka vrsta čaja ima svoj prepoznatljiv ukus, miris, boju i aromu. Ipak, iako je svaki čaj specifičan na svoj način, nijedna šoljica čaja nije ista – sve zavisi od uslova čuvanja, spremanja i načina pijenja čaja.
Najpopularniji je u Kini, Engleskoj, Rusiji i na Bliskom Istoku, ali su najveći konzumenti po broju stanovnika Turska i Indija. Irska je nacija sa najviše ljubitelja čaja. Dnevno se u svetu popije čak 2.5 milijarde šoljica čaja. Toliko je važan u svetu da su ga Avganistan i Iran proglasili nacionalnim pićem, a u Rusiji je drugi po redu, nakon votke.
ZA ŠTA JE ČAJ DOBAR?
Ovaj magični napitak može se ispijati zbog užitka, a može imati i blagotvorno dejstvo na organizam, te poboljšati san. Razni čajevi mogu pomoći u očuvanju kardiovaskularnog sistema, sprečavanju zakrčenja krvnih sudova, kao i u regulisanju šećera u krvi. Čaj može da zaleči i posekotine ili pomogne u topljenju masnih naslaga, odnosno mršavljenju.
Takođe, otklanja neprijatne mirise, može da služi za čišćenje različitog drvenog nameštaja ili, sasvim suprotno, bude marinada za meso. Natopljeni listići čaja mogu se koristiti i kao zaštita od insekata. Do Drugog svetskog rata presovani čaj se, čak, koristio kao nacionalna valuta u Sibiru.
KOJE VRSTE ČAJEVA POSTOJE?
Postoji klasifikacija čaja na dve kategorije – čaj koji je nastao od biljke čaja, Camellia sinensis i biljni čaj, koji se pravi mešavinom različitih lekovitih biljaka. Prvi sadrži kofein, dok se drugi smatra lekovitim. Ipak, najčešća podela čajeva jeste na crni, zeleni, ulong (oolong), beli, žuti i pu er. Njima se mogu dodati neke manje vrste, kao što su artisan, rooibos, cvetni ili voćni, mate, kao i ajurvedski čajevi. Poznati su, od 18. veka, i aromatizovani čajevi, kod kojih se aromatizacija vrši cvetom jasmina, ruže, breskvinim laticama. Earl Grey je najpoznatiji ovakav čaj, koji ima aromu bergamovog ulja.
CRNI, ZELENI, BELI …
Svakako, koji god čaj izaberete – imajte u vidu da svi potiču od iste biljke, samo se razlikuje način pravljenja i dodaci. Crni čaj je najobrađeniji i prilikom pravljenja dolazi do kompletne oksidacije lista. Kinezi ga zovu crveni čaj, a u svetu je najpopularniji u odnosu na sve vrste.
Kod zelenog se proces oksidacije prekida ranije, a odmah posle branja listovi bivaju napareni. Beli čaj je poznat po tome što sadrži najveću količinu kofeina, a posle njega ide zeleni, pa crni. Ovaj čaj se najmanje obrađuje, pa se tako pravi od pupoljaka i najfinijih listića biljke. Njega nazivaju i eliksirom mladosti.
Žuti čaj sličan je zelenom, ali je slađi i sa aromom meda, koju dobija od žutih listova biljke. Ulong čaj potiče iz Kine i Tajvana, gde je poznat i kao crveni zmaj, ali ga neki nazivaju i plavim čajem. On je fermentisan, ima slatku i blagu aromu zbog delimične oksidacije lista čaja, a kažu i da sagoreva masti. Pu er ima lekovit, zemljani ukus. On je najmisteriozniji od svih čajeva, jer je do 1995. godine njegov uvoz bio ilegalan u SAD.
JOŠ NEKE VRSTE
Zanimljiva vrsta je i artisan čaj ili blooming tea, koji je u obliku loptica od belog ili zelenog čaja obavijenih različitim cvetovima. Rooibos i honeybush čajevi poreklom su iz južne Afrike. Prvi je aromatičan, fermentisan i može biti antioksidant, a drugi je jako sladak zbog mednog mirisa cvetova biljke od koje nastaje, čime je i zaslužio ovakvo ime. Takozvani crveni čaj uglavnom je voćni ili cvetni, pa se pravi od ruže, hibiskusa ili komadića jabuke, na primer.
Neki lekoviti čajevi su i mate i ajurvedski čajevi. Prvi potiču iz Južne Amerike. Značajni su zbog svoje hranljive vrednosti, čime podižu energiju. Podsticaj su za odbrambeni sistem i metabolizam, a veći su antioksidant od zelenog čaja. Drugi su potekli od Hindu božanstava, koja su preko njih upoznala prve lekare sa suštinom života. Ovi čajevi prave se od kombinacije različitih trava, koja je, po predanjima, ključ za dostizanje unutrašnjeg balansa, odnosno ayurvede.
KAKO SE PIJU RAZLIČITI ČAJEVI?
Koji god čaj da izaberete, uživaćete. Ipak, treba znati da se različiti čajevi piju na različite načine. Aromatizovanima se ne dodaje ništa da ne bi umanjilo postojeću aromu, dok se jakim čajevima dodaje malo mleka. Prvi put je mleko sipano u čaj 1860. godine, i to u crni, a takva praksa postoji i danas.
Svoj čaj možete zasladiti šećerom, medom ili džemom, kao što to Rusi rade, ali mu možete i, kao oni, dodati alkohol – konjak, rum ili liker, najčešće. Jedina zemlja na svetu koja svoj čaj soli je Mongolija, a kažu da to pomaže u lečenju bolnog grla. Svakako, koja god da je vama praksa ispijanja čaja – ne možete pogrešiti. Kako vi pijete čaj?
TEKST: ALEKSANDRA TODIĆ
Aleksandra Todić je u osnovi entuzijastična idealistkinja. Voli da se edukuje na različite teme, a pokreće je želja da zna što više i spozna nešto novo svakoga dana. Nakon završetka studija Komunikologije volela bi da raširi svest o značaju medijske pismenosti u današnjem svetu.
Zaljubljenost u knjige, strane jezike, putovanja i sve što nose sa sobom želela bi da na različite načine podeli sa drugima – jedan od kojih je i pisanje. Blizanac u njoj svoju karijeru vidi u različitim sferama rada sa ljudima – kao kreativca u marketingu, pisca, predavača, ali i menadžera za ljudske resurse, sa nadom da što bolje spozna ljudsku psihu i ono što ljude pokreće.
