Ljudi vole sjaj. Privlače nas sjajne stvari, a naučnici su saznali zašto nas svetlucanje posebno privlači – iz urođene potrebe za svežom vodom. Šljokice su male reflektujuće čestice koje dolaze u različitim oblicima, veličinama i bojama. Čestice sjaja reflektuju svetlost pod različitim uglovima i uzrokuju da površina svetluca. Žurke ranog 21. veka su bile nezamislive bez njih, vile ih posipaju, mala deca obožavaju, čak ni umetnici ne mogu priznati da njihov rad makar u maloj meri nije podržan od strane šljokica.
ISTORIJA ŠLJOKICA
Šljokice imaju veoma dugu istoriju, i drugačije su se tumačile kroz vreme. Primarno, šljokice kao agregati sjaja su se definisale kao nematerijalna vrsta svetlucavog sveta. U 20. veku posmatralo se, na primer, svetlucanje stakla, ljudi su pronalazili zadovoljstvo u držanju nečeg što tako čudesno svetluca i reflektuje sveslot, kao mleveno staklo.
Međutim, šljokice se koriste još od praistorije, još od tad su služile kao dekorativni ukras. Otkrivene su pećinske slike sa pomešanim pahuljicama liskuna – minerala, da bi slikama dale svetlucavi izgled, a stari Egipćani su šljokice koristili u kozmetici napravljenu od preliva školjki i fino mlevenog malahita.
Pre Drugog svetskog rata, stakleni sjaj nije bio široko rasprostranjen, čak ni kraljicama. Sjaj se ogledao u bogatom nakitu i svetlucavim kostimima. Prva šminka koja je podrazumevala sjaj se pojavila tridesetih godina prošlog veka. Mnoge žene su unosile sjaj u svoju rutinu lepote, posebno kada je u pitanju senka za oči.
Šljokice kakve danas poznajemo nastale su tek 1934. godine. Henri Rušman, stočar iz Nju Džerzija, bavio se mašinama na svojoj farmi i pronašao je način za sečenje plastičnih ploča na hiljade sitnih komada. A šta je dovelo do njihove popularnosti? Prvobitno raspršivanje šljokica je maglovito. Odjednom, na neki svetlucav način, bilo ih je svuda.
ŠLJOKICE I MUZIKA
Šljokice su imale ogroman uticaj na muziku, te iz tog razloga se rok sedamdesetih godina prošlog veka drugačije naziva i Glitter rock. Umetnici su se odevali u svetlucajuće kostime koketirajuću sa androginijom, kabareom, mitologijom, Viktorijanom i naučnom fantastikom. Videlo se da su šljokice, pokrenule revoluciju, dizale svest i davale slobodu ljudima, nudile pomoć u izražavanju sebe i svojih stavova. Muzičar Dejvid Bouvi, ali i njegov alter ego Zigi Stardast, nosili su kreacije jednog japanskog dizajnera koji je svoje kostime bazirao na šljokicama i svemirskim svetlećim tkaninama. Oni su se oslanjali na estetiku noćnog života kako bi na kraju formirali svoj zaštitni znak – izgled.
ŠLJOKICE DANAS
Kasnije kako su iskrice postajale sve popularnije, ubrzo su osvojile svačija srca, a pogotovo srca male dece koja su obožavala sjajne igračke. Igračke poput lutkica i ponića su uglavnom na sebi imale šljokice. Da bi se školski pribor uopšte prodao, imperativ je bio da poseduje šljokice na sebi. Sveske su morale da sijaju, olovke, markeri, flomasteri, sve je na svojoj površini moralo sadržati makar i tračak sjaja, sve je sijalo.
Šminka devedestih godina prošlog veka i šminka početkom ovog veka je koristila mnogo šljokica : sjaj za usne, senke za oči, olovke za oči, gliter, hajlajter, rumenilo… U kratkom periodu nakon toga je to sve utihnulo, ali se sad vraća na velika vrata.
Danas možete kosu ofarbati i izvući sjajne pramenove. Manikir je danas apsolutno nezamisliv bez šljokica na noktima. Moda i dalje izuzetno ceni šljokice, na primer, nema ničeg glamuroznijeg od večernje haljine koja sija svom svetlošću.
No, uvek se isticalo da šljokice mogu dospeti i do unutrašnjih organa, te biti i veoma opasne. Mnoge zemlje su čak želele da zabrane šljokice. One lako mogu upasti u naše oči i ošteti rožnjaču, a samim tim i vid. Ove čestice se mogu apsorbovati i u naš krvotok udisanjem. Takođe, teško se razgrađuju u prirodi i štete našoj okolini, i zato se savetuje da iz ličnih potreba kupujemo biorazgradive šljokice.
Naši životi su prekrivenim sjajem, šljokice su ušle u naše domove, ormar, okupirale naš izgled, toliko su rasprostranjene da ih više ne primećujemo. Bile neke šljokice opasne ili ne, postoje neki sjajevi opasniji od drugih – sjaj u nečijim očima.
TEKST: ANA ADAMOVIĆ
Ana Adamović je studentkinja žurnalistike, ljubitelj antičke filozofije i zaljubljenik u književnost. Inspirisana Platonovim mislima i filmovima Grejs Keli, preko knjiga Justejna Gordera i muzike Brusa Springstina, prenosi vam svoje ideale, savete i razmišljanja.
