Mango i Papaja je seksi sajt sa holističkim temama.

Home » Umetnost na temeljima tragedije

Umetnost na temeljima tragedije

Biće to crkva kakvu svet nije video!
                                                                                                              -Baldasare Longena

 


REMEK DELO BAROKA

Kako velike tragedije iznedre najvredniju umetnost, čija cena su ovog puta bili životi ljudi, svedoči i ovo remek delo baroka. 1630. godine kuga je desetkovala Veneciju. Svega mesec dana nakon izbijanja epidemije, mletački senat  zavetuje se kako će graditi crkvu ukoliko se opaka bolest povuče. Crna smrt iz neveste Jadrana isčezava godinu dana kasnije i obećanje biva ispunjeno. Tako 9. novembra 1687. godine svečano biva otvorena crkva Santa Maria della Salute.

Zar nije lepše nosit lepotu,
Svodova tvojih postati stub?

 

 

 

SEČA BOROVE ŠUME

Kako su silne borove šume na teritoriji Dalmacije, kojom je tada vladala Venecija, posečene zarad dobre podloge za crkvu, svedoči nam i Laza Kostić. U svojoj pesmi Dužde se ženi on žali seču slovenskih šuma za latinsku crkvu. Verujemo da nije ni slutio, a i ko bi, da će jedna katedrala pružiti tim borovima vekove zadivljenih pogleda prolaznika i namernika. Međutim, Lazin će pogled ova crkva ukrasti svega par decenija nakon izgradnje. Takođe, i samo par godina nakon smrti njegove Lenke, žene kojoj dugujemo zahvalnost za najlepšu ljubavnu pesmu srpskog romantizma.

Tad moja vila preda me granu,
lepše je ovaj ne vide vid.

 

 

TRAJNI NEMIR U PESNIKOVOM SRCU

Laza Kostić jednog letnjeg popodneva 1891. godine upoznaje trideset godina mlađu Lenku Dunđerski, koja će kako je i sam pesnik rekao uneti trajni nemir u njegovo srce. Kako je  pesnik voleo najlepšu ženu tog vremena besmisleno je i govoriti. Sve o toj tragičnoj ljubavi napisalo je pero čitav vek unazad.

Zar meni jadnom sva ta divota?
Zar meni blago toliko sve?
Zar meni starom, na dnu života,
ta zlatna voćka što sad tek zre?

 

 

 

VELIKA BOL STVARA NAJLEPŠU UMETNOST

Lenka umire 21. novembra 1895. godine i svojom smrću sebi obezbeđuje večnost u njegovim stihovima. Deceniju nakon, 1909. Laza završava svoju pesmu naslovljenu po venecijanskoj crkvi koju je  posetio neposredno nakon Lenkine smrti. Kao i crkva, i ova pesma svedoči tome da velika bol stvara najlepšu umetnost. Istoimenost i tragedije koje ova dva remek-dela nose u sebi ipak nisu jedino što ih veže. Pesma Santa Maria della Salute, iako pisana Lenki, u prvim stihovima nosi posvetu Bogorodici. Negodovanje seče naših šuma za latinsku crkvu u Lazinoj ranijoj pesmi Dužde se ženi, u Santa Maria della Salute postaje molba za oprost.

Oprosti, majko sveta, oprosti,
što naših gora požalih bor,
na kom se, ustuk svakoje zlosti,
blaženoj tebi podiže dvor

 

 

 

LAZA IZA SEBE OSTAVLJA NAJLEPŠU PESMU SRPSKOG ROMANTIZMA

Ostatak pesme, ali i Lazinog života, ostaje posvećen Lenki. Godinu dana nakon završetka, po mišljenju mnogih, najlepše pesme srpskog romantizma, Laza Kostić se seli sa ovoga sveta.

U raj, u raj, u njezin zagrljaj!

 

 

TEKST: MILICA TOPALOVIĆ

Milica Topalović, rođena je 2003. godine. Student je druge godine istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Pored pisanja bavi se i fotografijom.