Neprijatne emocije treba da zamislimo kao kutije. Kada ih potisnemo, mala kutija je u malo većoj, ona je u još većoj, a sve zajedno su u najvećoj kutiji. Istina je da se jedna neispoljena neprijatna emocija uvek umnoži. Te smo tako prvo uplašeni (strah), a glumimo da smo jaki i potiskujemo. Zatim sledi tuga, jer ne znamo gde je izlaz i uplašeni smo. Nakon toga dođe bes, zato što ne znamo kako da izađemo na kraj sa tolikim pritiskom. Sve nerešene emocije su upakovane jedna u drugu!
KAKO DEFINISATI KRIVICU?
Krivica je nezdrava neprijatna emocija, koju, kada osećamo, verujemo da nipošto nismo smeli da pogrešimo i da to što smo pogrešili, govori o nama da smo loši ljudi. Ova nefunkcionalna emocija može odvesti osobu u razne oblike autodestruktivnog ponašanja. Emocija krivice se u nas usadi jednako rano kao i uverenje da nismo dovoljno dobri.
Svaki dan se susrećemo sa nekim situacijama gde možemo da pogrešimo, a naša, većinom kritikujuća okolina, ne propušta priliku da nam ukaže na te greške. Okolina ispravlja sliku o nama, govoreći nam da se tako ne postaje ispravan čovek, dok im je sopstvena slika mutna i iskrivljena. Činiti greške, čini nas ljudima, zato je najkorisnije izvući lekcije iz sopstvenih grešaka. Zdrava alternativna emocija kada napravimo grešku je kajanje. U redu je da se kajemo ako smo pogrešili, pre nego da budemo ravnodušni.
KAKO KAJANJE PRIHVATITI I OPLEMENITI
Kajanje je zdrava neprijatna emocija i osetimo je kada se ne ponašamo u skladu sa sopstvenim moralnim i etičkim načelima. Dakle, osećaj kajanja je koristan, ali ako je prečest i intenzivan rizikuje da pređe u nezdrave neprijatne emocije – krivicu i stid.
Osnovno je pravilo da su emocije ljudske reakcije i da je svako odgovoran za svoju reakciju. Ponašanje drugih ne izaziva emocionalne reakcije drugih, već ih poziva, a da li će se neko odazvati pozivu to zavisi od njega samog – Zoran Milivojević.
Dakle, legitimno je da osetimo kajanje ako smo prekršili neko sopstveno moralno načelo, ali nije legitimno da nam neko drugi nametne osećaj kajanja, koji prerasta vremenom u krivicu. Na taj način možemo da živimo u uverenju da smo krivi za mnogo stvari, na koje nismo mogli u realnosti ni da utičemo. Niko ni za šta nije kriv, jer je svako radio i radi onako kako zna i ume.
TEHNIKA ZA OSLOBAĐANJE OD KRIVICE
Uzmite papir i nacrtajte dva kruga. Sada u prvi krug napišite ono što je pod vašom kontrolom, dakle vaše ponašanje, navike itd. U drugi krug napišite ono na šta ne možete da utičete – Aleksandra Birta Ilić.
Cilj ove tehnike je da naučimo da ne možemo i ne treba da menjamo ponašanje drugih prema nama, možemo promeniti samo našu reakciju. Kada izađemo iz tog začaranog kruga, shvatimo da je sve do našeg pogleda na određenu situaciju i do uverenja koje imamo o tome.
Važno je da naučimo da ne prihvatamo osećaj krivice, već da prihvatimo emociju kajanja kada je osetimo, isključivo zbog našeg znanja da smo negde pogrešili.
TEKST: JELENA VUKOMANOVIĆ
Jelena Vukomanović je student četvrte godine sociologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i vršnjački edukator u projektu Mind The Mind, o mentalnom zdravlju. Zaljubljenik je u knjige, prirodu, pomaganje ljudima, zagrljaje i rok muziku. Najveći cilj joj je da nakon fakulteta upiše edukaciju za psihoterapeuta i da uživa u tom pozivu celog svog života.
