Oliver Dragojević − čovek koji je ostavio trag u beskraju, umetnik koji nas je podsetio što to bješe ljubav, uz čiju numeru je većina ljudi plesala svoj prvi mladenački ples. Zbog njega smo svojim ljubavima rekli: Nedostaješ mi ti i ove noći i u kafani želeli da sviraju noćas za našu dušu.
TALENAT NASPRAM TEŠKOG ŽIVOTA
Oliver Dragojević je rođen u Veloj Luci 7. decembra 1947. godine. Nije imao lepo detinjstvo, par godina pre njegovog rođenja, rat je opustošio državu, pa je tako porodica Dragojević bila jedna od onih siromašnih. Pre nego što se veliki umetnik rodio, rodile su se tri sestre, koje su preminule pre njegovog rođenja. Bio je pre svega skromno dete, uvideći situaciju u kojoj su se nalazili, hteo je da bude mesar, ali na našu veliku sreću to se nije dogodilo, jer je njegov otac Mate uvideo da je njegov sin talentovan za muziku, pa je Oliver pohađao muzičku školu u Splitu. Svirao je u početku usnu harmoniku i time zabavljao decu u ulici, ali je kasnije svirao klavir, gitaru i klarinet.
OLIVER I MORE
Sigurno većina zna da se u mnogim Oliverovim pesmama spominje more. Pored muzike, to je bila njegova velika ljubav. Odmalena je sa ocem lovio lignje, brao masline i uvek je voleo da putuje brodom i uživa u lepoti prirode i mirisu mora. To mu je bila inspiracija za mnoge numere.
KARIJERA
Sarađivao je sa Zdenkom Runjićem, pa je tako 1967. godine bio na festivalu sa numerom: Picaferajem. Njegova kompozicija nije dospela do poslenje večeri festivala, ali je počela da se sluša sedamdesetih godina i od tada je jedna od njegovih prvih hitova. Oliver je nakon toga pet godina svirao po zapadnoevropskim klubovima sa Dubrovačkim trubadurima. Na Splitskom festivalu 1974. dobija prvu nagradu publike sa kompozicijom Ča će mi Kopakabana.
Učestvovao je u takmičenjima za izbor pesme koja će ići na Evroviziju, dva puta na Jugoviji, a 1988. je osvojio drugo mesto sa pesmom Dženi i to je bio njegov najbolji plasman. Posle je učestvovao još tri puta na Dori, ali nikako nije mogao da osvoji prvo mesto i ode na to veliko takmičenje. Bio je divan otac i suprug, imao je tri sina: Dina, Davora i Damira. Svoju suprugu je veoma voleo i sa njom je bio od 1974. godine, pa sve do svog poslednjeg dana.
ODLAZAK
Izgleda da i Bog bira dobre ljude. Oliver je preminuo u svojoj 71. godini života, 29. jula 2018. godine, posle godinu dana bitke sa rakom pluća. Svoj poslednji nastup je imao 2017. godine, a poslednju nagradu nije mogao da primi, jer nije imao snage da ustane iz kreveta.
Neke od poznatih pesama koje su ostale kao večno sećanje na njega su:
Što to bješe ljubav,
Skalinada,
Molitva za Magdalenu,
Kad mi dođeš ti,
Tko sam ja da ti sudim,
Moj lipi anđele,
Oprosti mi pape,
Dženi,
Galeb i ja…
VEČNI ŽIVOT
Ovakav umetnik se samo jednom rađa, čovek ovakvog glasa i onakvih numera. Ne postoji osoba na ovom svetu koja nije pustila onu gorku od lepote tih tonova i jačine tih tekstova. Njegove pesme nikada neće umreti, on nikada neće nestati. Živeće zauvek u srcima, jer će se stalno pevati, svirati i voleti uz takve melodije. Pevaćemo svojoj deci, ona će svojoj i tako će ostati zauvek tu kao da nikada nije ni napustio ovaj svet. Sigurno sada, na nebeskoj bini peva najlepše numere i sigurno su svi ljudi koji su tamo, presretni što mogu takvog čoveka slušati. Možda je još nešto napisao, odsvirao, ali to ćemo znati tek kada i mi budemo tamo gore, a do tada, neka svako od vas pusti najdražu pesmu ovog čoveka, neka pleše, neka voli, neka ljubi, neka svojoj deci peva te reči pre spavanja. Ovakav umetnik će zauvek živeti i postojati.
Ne dam vjetru da te dira, ne dam kiši da te kvasi, samo noć nek tiho svira, samo večer nek te krasi. Sve će zvijezde s tobom leći, pune tajnih putovanja, prije sna ti moram reći: Budi dobra, lijepo sanjaj.
Fotografija je preuzeta sa sajta commons.wikimedia.org
TEKST: DUNJA MOMIROV
Dunja Momirov uvek nosi osmeh sa sobom i veliki je ljubitelj knjiga i životinja. U životu joj je bitno samo jedno, da uvek bude dobar čovek
