Mihail Afanasijevič Bulgakov bio je ličnost koja je gajila ljubav prema nauci i umetnosti. Započeo je karijeru u medicini, ali ipak su ga povukle i književne vode. Ovaj ruski pisac najpoznatiji je po romanu Majstor i Margarita, koji je objavljen tri decenije nakon njegove smrti. Bez obzira na to, ovaj roman smatra se remek-delom 20. veka.
MIHAIL I MEDICINA
Nakon završene gimnazije, Bulgakov je upisao medicinski fakultet. Radio je kao vojni lekar tokom Prvog svetskog rata, ali i tokom građanskog rata u Rusiji. Međutim, izgleda da ljubav prema ovoj profesiji nije bila dovoljno jaka, pa je po završetku medicine radio kao lekar uglavom u malim mestima i ipak se na kraju okrenuo književnosti.
PRELAZAK U KNJIŽEVNE VODE
Mihail Bulgakov pisao je mnogo toga. Kada se 1923. godine preselio u Moskvu tada je književnošću počeo da se bavi profesionalno. Godine 1923. seli se u Moskvu i započinje život profesionalnog književnika. Pisao je pripovetke, drame i romane. Kada su u pitanju njegova dela, mnoga od njih nisu odgovarala vlasti, pa samim tim nikada nisu ni objavljena. Bulgakov je tražio da mu se objasne tadašnja nepravedna dešavanja. Na Staljinov zahtev, zaposlen je na mestu dramaturga u Moskovskom teatru. Ipak i pored toga nije smeo da objavljuje svoja dela.
MNOGOBROJNA DELA
Prvi njegov roman Bela garda objavljen je prvo u Francuskoj, a u Sovjetskom Savezu u celini tek 1966. godine. Napisao je dramu Dani Turbinih, komediju Zojkin stan, drame Beg, Poslednji dani ili Puškin, Robovanje licemera ili Molijer, Priglupi Žurden, Ivan Vasiljevič, kao i mnoge druge. Krajem septembra 1921. Bulgakov se preselio u Moskvu i počeo da sarađuje kao feljtonist sa moskovskim novinama i časopisima. U to vreme je objavio pojedina dela u novinama Nakanune koje su izlazile u Berlinu. Od 1922. do 1926. u novinama Gudok je bilo objavljeno više od 120 reportaža, ogleda i feljtona Bulgakova.
NJEGOVE LJUBAVI
Bulgakov se prvi put oženio 1913. Tatjanom Lapom. Međutim, njihov brak se završio zbog novčanih problema. Najpre im je novac slao Tatjanin otac i to 50 rublja mesečno. Za taj period taj iznos bio je sasvim pristojan. Ali ni to nije bilo dovoljno, jer je Bulgakov jednostavno bio ličnost koja je volela da troši. Godine 1923. postao je član Sveruskog saveza pisaca, a samo godinu dana nakon toga upoznao je i Ljubov Jevgenjevnu Belozersku, koja se nedavno vratila iz inostranstva. Već 1925. godine su se venčali i od tada su često putovali zajedno.
BOLESTI I SMRT
Bulgakov je jedno vreme koristio morfijum. Imao je alergiju na lek protiv difterije, a on mu je značajno olakšavao neželjene reakcije. Taj lek koristio je nakon što je imao operaciju u strahu da će se bolest vratiti. Jedno vreme bolovao je od tifusa, a kada je stanje naglo počelo da mu se pogoršava, lekari su mu dijagnostikovali hipertenzivnu nefrosklerozu. Tada je ponovo počeo da konzumira morfijum, kako bi smanjio bolove. Baš u tom periodu, nemoćan da sam piše, počeo je svojoj ženi da diktira poslednje verzije Majstora i Margarite. Bulgakova je smrt dočelala 10. marta 1940, a sahranjen je na Novodevičanskom groblju. Zahvaljujući njegovoj supruzi, kamen Golgota, koji se nalazio na Gogoljevom grobu, premešten je na grob ovog velikana.
MAJSTOR I MARGARITA
Ne može se ne pomenuti njegov najpoznatiji roman koji je pravi biser ruske književnosti. Zbog cenzure i aluzija na Staljinovu diktaturu, ovo delo Mihaila Bulgakova u celosti objavljeno je tri decenije posle piščeve smrti. Ali ostalo je dokument kroz koji će Mihail Bulgakov zauvek živeti. Pomenuti roman obiluje humorom i filozofskom dubinom i nešto je što vredi pročitati. Iako je bio njegovo poslednje, ovaj roman je bio inspiracija mnogima da krenu da pišu svoje prvo delo. U tome i jeste čar kvalitetne književnosti.
TEKST: JELENA TRAJKOVIĆ
Jelena Trajković je studentkinja prve godine Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu. Zaljubljenik je u muziku i poeziju, koju u slobodno vreme i sama stvara.
