Živimo u ubrzanom vremenu koje nam ne dozvoljava da proživimo sve(t) oko nas do kraja. Ono što najviše ne proživljavamo na pravi način jesu naše emocije.
KAKO NASTAJU EMOCIJE?
Naše emocije nam se ne „dešavaju“, već su proces. Potrebno je doživeti neprijatnu emociju, pustiti da je osetimo do kraja da bi ona proživela svoj tok, jer je to njen krajnji cilj.
Imamo neki događaj iz života (A) i uverenje (B). Posledica (C) je emocija ili ponašanje i ona zavisi od uverenja koje imamo o događaju koji nam se desio. Što znači da naše emocije zavise od naših uverenja, one nam se ne „dešavaju“, već naprotiv – većina emocija nije van naše kontrole.
Međutim, kako gledamo na određeni događaj i kakvo uverenje gradimo o njemu, promenljivo je. Samim tim i posledica (ponašanje/emocija) može biti promenjena. Do problema dolazi potiskivanjem i ignorisanjem prve neprijatne emocije koju osetimo. Kada ovako postupimo nerešena emocija se umnoži.
DA LI JE STRAH ZDRAVA EMOCIJA?
Strah je zdrava neprijatna emocija i kao takav pomaže nam da dođemo do cilja. Nije prevelikog intenziteta i ne ostavlja posledice na mentalno i fizičko zdravlje, kao i sve ostale zdrave neprijatne emocije.
Strah je sasvim opravdan kada smo izloženi nekoj opasnosti, međutim momenat kada strah i zabrinutost prelaze u anksioznost i paniku, koje pripadaju nezdravim neprijatnim emocija, momenat je kad predugo traju i kada u nama preovlada osećaj da nismo u stanju izaći na kraj sa životnim teškoćama.
Da ne bismo brinuli unapred o događajima koji se još nisu ni desili, da ne bismo strepeli od naše budućnosti bezrazložno, potrebno je prepoznati, prihvatiti i pustiti emociju straha da završi svoj proces. Guranjem pod tepih ove emocije, pravi se čitava bura loših misli u glavi koje nam govore da nešto ne umemo i da nismo dovoljno dobri.
ZAŠTO JE STRAH VAŽAN?
Strah je važan da bismo prepoznali osećaj kada nam je ugrožena vrednost, kada se ne možemo suprotstaviti nekoj sili, ali možemo da se sklonimo. S druge strane, kada nas obuzme panika, prepoznajemo da nam je ugrožena vrednost i znamo da se ne možemo suprotstaviti, međutim nismo sigurni da li možemo da se sklonimo.
Imamo i anksioznost, koja je vrsta strepnje koju osećamo kada procenjujemo celokupnu životnu situaciju i tada je važno preispitati se da li možemo da rešimo situaciju ili ne. Ako rešenje nije u našoj moći delovanja, nije potrebno ulagati dodatnu energiju u tu situaciju ili događaj.
ŠTA DA RADIMO KADA SE SUOČAVAMO SA GUBICIMA?
Situacije kada izgubimo posao, blisku osobu ili se suočimo sa nekom stresnom situacijom, nikome od nas nisu lake. Nismo sami, to je važno da znamo. Kada pogrešno procenimo naše sposobnosti tad i dozvoljavamo anksioznosti da remeti naše svakodnevno funkcionisanje.
Zbog toga smo rešili da vam predstavimo odličnu tehniku disanja, koju možete primeniti odmah nakon čitanja ovog teksta. Psihijatar Daniel G. Amen govorio je o tehnici disanja koja je pomogla većini njegovih pacijenata kod problema sa anksioznošću i paničnim napadima. Kako on kaže, potrebno je da legnemo na leđa i stavimo knjigu na stomak kako bi, gledajući je, pratili naše disanje. Potom sledi četiri sekunde dubokog udaha, onda zadržimo jednu sekundu u tom položaju, pa pustimo izdah da traje laganih osam sekundi, držeći leđa dobro prislonjena uz podlogu na kojoj ležimo.
VAŽNA JE KONTROLA DISANJA
Ovo je, kako je on naglasio, veština za učenje i potrebno je svaki dan primenjivati ovu tehniku, ako je moguće. Kada imamo tmurne ili anksiozne misli, najvažnija stvar je da naučimo da kontrolišemo naše disanje, i to ne kroz pluća, jer tada dišemo brzo, već kroz stomak.
TEKST: JELENA VUKOMANOVIĆ
Jelena Vukomanović je student četvrte godine sociologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i vršnjački edukator u projektu Mind The Mind, o mentalnom zdravlju. Zaljubljenik je u knjige, prirodu, pomaganje ljudima, zagrljaje i rok muziku. Najveći cilj joj je da nakon fakulteta upiše edukaciju za psihoterapeuta i da uživa u tom pozivu celog svog života.
