Često se govori da pravo umetničko delo treba da dira i pomera, a čitav pesnički opus čuvenog Sergeja Jesenjina čvrst je dokaz takvog opažanja. Dirljivim ljubavnim pesmama Sergej je uspevao da dočara najdublja ljudska osećanja, sopstveni nežni senzibilitet i iskrene emocije.
BIOGRAFIJA
Rođen je 3. oktobra 1895. godine u Rusiji, u mestu Konstatinovo. Bio je jedan od najupečatljivijih pesnika ruske, ali i svetske književnosti. Odrastao je u seoskoj porodici, a sebe je zbog svog seoskog porekla smatrao pesnikom sela. Sa nesvakidašnjim talentom za poeziju i književnost. Jesenjin svoje prve pesme počinje da piše sa samo devet godina.
Još od prve zbirke pesama po imenu Radunica svoje ime postavlja na zasluženo mesto čuvenih ruskih književnika. Poznat po poeziji kratkih pesničkih stihova, Sergej Jesenjin je opisivao brojne pojave koje su ga okruživale – pisao je o ljubavi, prirodi, običnim temama svakodnevnog, najčešće seoskog života. Svojim specifičnim izrazom privukao je pažnju brojnih ljubitelja poezije i stekao status jednog od najomiljenijih pesnika ruske književnosti.
SLIKOVITOST PESNIČKOG IZRAZA
Bio je najznačajniji predstavnik književnog pokreta pod nazivom imažinizam koji se prvi put javlja početkom druge decenije dvadesetog veka u Engleskoj, među ruskim književnicima nekoliko godina kasnije. Kako i sama reč navodi, ovaj pokret u književnosti podrazumeva slikovitost u pesničkom izrazu.
Kao dominantni elementi njegove poezije iz rane imažinističke faze ističu se čulnost i percepcija njegovog doživljaja sveta. Može se reći da upravo u jezgrovitom izražavanju, u nedostatku apstraktnog i nedokučivog u njegovoj poeziji, a
zastupljenosti čulnog i realnog doživljaja sveta o kojem je pisao, leži razlog njegove prepoznatljivosti kao pesnika i suština Jesenjinovog stvaralaštva.
Haljina bela , purpurna traka ,
Latice kidam dozrelog maka.
Slavlje u selu poput oluje,
U kolu njena pesma se čuje.
Sećam se, minu uz podsmeh blagi :
Lep si , al’ nisi mog srca dragi .
Plam tvoje kose nek vetar gasi,
A moje drugi miluje vlasi.
− odlomak iz pesme Haljina bela
PESNIK ZA SVA VREMENA
Iako je pisao samo na ruskom jeziku, njegovi stihovi i danas dopiru do srca savremenih čitalaca. Uslovljen svojom senzitivnom prirodom koja se odrazila i na njegovo stvaralaštvo, Sergej je govorio jezikom koji je blizak svima onima koji vole, koji tuguju, koji se zaljubljuju i nadaju, koji osećaju svet oko sebe – jezikom ljubavi.
U nametnutim normama modernog društva, kada je otvoreno izražavanje osećanja protumačeno kao slabost, brojni mladi ljudi se potpuno sami susreću sa prvim ljubavnim nedaćama. Jesenjinova poezija kao da podseća na univerzalnu temu koja bezupitno pokreće svako živo biće. Pružajući kroz svoje pesme ne samo Jesenjinovim savremenicima, već i čitaocima današnjeg vremena utisak saosećanja, poistovećivanja, ali i izvesnu dozu empatije i razumevanja.
VANVREMENSKA POEZIJA
Njegova poezija ostvaruje nit sa savremenim svetom i pruža čitaocima današnjeg doba sadržaj koji o najlepšoj i najsnažnijoj emociji poput ljubavi govori iz različitih perspektiva. Jesenjin svojim stvaralaštvom ostavlja snažan trag u svetskoj književnosti. Poeziju čiji se vrednost prepoznaje i uvažava bez obzira na sav protok vremena u odnosu na period u kojem je nastala. Čineći Jesenjina pesnikom za sva vremena, a njegovu poeziju vanvremenskom.
Sve što živi ožiljak ima
još iz detinjstva, poseban, ran.
Da nisam pesnik, ja međ svima
bio bih hulja i lopov znan.
Mršav i rasta odveć malena,
međ decom bio sam uvek heroj,
često, često nosa razbijena
vraćo sam se pod krov svoj.
Uplašenoj majci, kad pred nju banem,
reč ceđahu usne krvavo-tmaste:
Ništa, de! Spotakoh se o kamen,
a već sutra sve će da zaraste.
− odlomak iz pesme Sve što živi ožiljak ima
TEKST:TAMARA VRANIĆ
