mogućnosti zvone na vaša vrata
Sima Pandurović, rođen je 1883. godine u Beogradu. Važio je za pesnika koji je stvarao poeziju koja je pokrenula nove književne pojave i o njemu je pisano različito. Pesimizam i optimizam, kao termini, počeli su da se upotrebljavaju još u 18. veku i uglavnom su …
Katul, prozvan ocem rimske lirike, živeo je u prvom veku pre nove ere. Ovaj slavni rimski pesnik dolazi iz Verone i odrastao je u bogatoj porodici u vreme kada su vladale dekadencije, rasipništvo i afere u višim staležima. ODVAJANJE OD USTALJENOG PROGRAMA Katul je bio …
Tendencije novog i modernog talasa u književnosti i umetnosti s kraja osamdesetih i početka devedesetih godina 19. veka do Prvog svetskog rata, predstavljale su doba moderne ili dekadence. Dekadenti su bili inteligentni, ali bezvoljni i vrlo osetljivi ljudi koji ne oslikavaju društvenu stvarnost u kojoj žive. Nemoćni da se bore i da menjaju svet, osećali su permanentni strah od bivstvovanja, a posebno od neizvesne budućnosti. Ispunjeni crnim slutnjama, bili su obuzeti motivima propadanja, truljenja i umirenja. Sve videti, sve osećati i znati i, opet, od svega oko sebe bežati u svoju samoću, alkohol, u svoja snevanja, tonuti i gubiti se u čežnjama za čistom lepotom – jeste osnovna karakteristika dekadentnog talasa koji će Evropi podariti novu umetnost zatvorenu svojim zagonetnim značenjima. Najizrazitije struje u književnosti i umetnosti ovog doba jesu: parnasizam, simbolizam, impresionizam, kubizam, ekspresionizam i futurizam.
Francuski pesnik i pripovedač Teofil Gotje, u predgovoru svog romana Gospođica Mopen, godine 1833, zalagao se za larpurlartizam (umetnost radi umetnosti) u pesništvu. Smatrajući da umetnost ne može biti sredstvo, nego cilj samoj sebi. Gotje, sredinom 19. veka, izražava neslaganje sa romantičarima i poziva se na besprekornu formu. Što će biti osnovno polazište oko kojeg će se naći tadašnji pesnici – parnasovci, Verlen i Malarme. Sam naziv parnasizam potiče iz grčke mitologije. U njoj je Parnas, visoki vrh posvećen Apolonu, bogu umetnosti i muzama, kasnije postao simbol za pesnike neke zemlje,
Hladnoćom izraza i težnjom ka aristokratizmu potiskuje se lični doživljaj i vlastito ja iz pesama, što će svedočiti odmerenosti i suzdržanosti u pevanju. Parnasizam odlikuje i bezosećajan odnos prema prirodi i hladna misaonost o bilo kom problemu. Insistiranje na detaljima sačinjava kult čiste i savršene forme koja izvire iz sklada reči i zvuka.
Bio je jedan od najcenjenijih i najpoznatijih pesnika srpskog romantizma. Živeo je u devetnaestom i početkom dvadesetog veka. Završio je prava i medicinu, ali je veliki deo života posvetio književnosti, pogotovo delima za decu. Da li znate o kome je reč? Iza ovih opisa krije …
Verovatno ste se barem nekad zapitali da li biste mogli da čitate poeziju, a da ne obraćate pažnju ko je napisao? Da li biste mogli da razumete poeziju bez ulaska u dubinu značenja reči samog pesnika? Da li prilikom izbora knjige poezije posežete samo za …
Bio je jedan od najvećih i najznačajnih italijanskih pesnika u srednjem veku. Njegova dela su uticala na srednjovekovni pogled na svet i društvo, razvijanje modernog italijanskog jezika i literaturu. Reč je o autoru dobro poznatog dela pod nazivom Božanstvena komedija. Da li je ovo dovoljno asocijacija za pretpostavljanje ličnosti? U slučaju da nije, mi ćemo vam reći. Dante Aligijeri krije se iza svih ovih asocijacija.
Dante Aligijeri je rođen u Firenci 26. maja 1265. godine. Potiče iz dobro poznate, poštovane i bogate porodice. Malo se zna o njegovom učenju i studiranju, ali je poznata činjenica da je Dante dosta vremena provodio učeći samostalno, proučavajući jezike i stvarajući pesme. Sa samo devet godina, Dante je doživeo nešto što mu je kasnije uticalo na svaki segment života − zaljubio se. Naime, na jednoj proslavi mu je pažnju privukla njegova vršnjakinja Beatris Portinari. Samo deset dana kasnije, ona postaje njegova žena, što u kasnom srednjem veku nije bilo neuobičajno. Beatrisina smrt je kasnije naterala Dantea da krene putem nauke, filozofije, teologije, astronomije što ga je i učinilo jednim od najobrazovanijih ljudi svog vremena. Nakon iznenadne smrti od malarije 1321. godine, Dante iza sebe ostavlja samo trag svojih misli, kao i neka od najznačajnih dela koja i dan-danas smatramo važnim.
Osim pesnika, Dante Aligijeri je bio i javna, politička ličnost koja je godine 1295 − 1296 učestvovala u radu gradskog veća. Upravo ovim političkim delovanjem, Dante je bio proteran iz Firence. Protiv njega je bila podignuta optužnica za podmićivanje i samim tim bio je primoran da ostavi porodicu, da napusti rodni grad i ode. Nakon odlaska iz Firence, Dante je lutao gradovima, sve dok nije naišao na Pariz gde je od 1308. do 1309. učestvovao u različitim debatama. Sedam godina kasnije, 1316. dozvoljeno mu je da se vrati u Firencu, ali samo pod uslovom da se odrekne svih svojih političkih stavova i razmišljanja. Potom je otišao u Ravenu gde je doveo svoju ženu i decu. Tu je za sebe izgradio život u kome je mogao da stvara.
U periodu izgnanstva, Dante je stvorio delo koje će ostati zapamćeno dugi niz godina − Komediju. Tom izdanju se kasnije dodala reč Božanski, pa je otuda proistekao naziv Božanska komedija. Početak pisanja dela datira oko 1307. godine. Dante je pisao ovo delo punih 13 godina. Pomoću njega je iza sebe ostavio poruku čovečanstvu koja se vredi gledati kroz moral i religiju. Ono je odraz svega što je Dante prošao kroz život, onoga što je učio i izučavao. Poslednje delove, gde spadaju Pakao, Čistilište i Raj je napisao pred smrt. Božanstvena komedija jeste bio vrh i najsvetlija tačka njegovog književnog života.
Aleksandar Sergejevič Puškin. Buntovnik, romantičar, slavni i neslavni, vrsni umetnik, potomak afričkog kralja i tvrdoglavi borac – skromni je opis velikana koji je obeležio kako rusku, tako i svetsku književnost. PESNIK PLEMIĆKOG POREKLA Aleksandar Sergejevič Puškin jedan je od stubova ruske poezije i omiljeni …
Često se govori da pravo umetničko delo treba da dira i pomera, a čitav pesnički opus čuvenog Sergeja Jesenjina čvrst je dokaz takvog opažanja. Dirljivim ljubavnim pesmama Sergej je uspevao da dočara najdublja ljudska osećanja, sopstveni nežni senzibilitet i iskrene emocije. BIOGRAFIJA Rođen je …
Pablo Neruda, revolucionar i diplomata, koji je prosipao dušu u mastilu na papiru, čije je srce kucalo među redovima njegove poezije. Ko bi rekao da čovek satkan nitima politike zapravo ima dušu nežnu poput pera i da mu je upravo to pesničko pero donelo Nobelovu nagradu za književnost?
Iza literarnog pseudonijuma Pablo Neruda, skriva se Neftali Rikardo Rejes. Neftali Rikardo Rejes, rođen je 12. Jula 1904. godine u Čileu. Sin železničara i majke učiteljice. Ostao je bez majke neposredno nakon njegovog rođenja, zbog njene bolesti. Umrla je izgubiši bitku protiv tuberkuloze.
Neftali se veoma rano prepustio lepoti mastila i papira. U svojim gimnazijalskim danima, pisao je za regionalni časopis ,,La Mañana” – ,,Sutra”. U njemu objavljuje svoj esej ,,Entuzijazam i Perserverancija”. Međutim, njegov otac nije odobravao njegovu profesiju prenošenja emocije na papir.
Kao tinejdžer, uplivao je u pesničke vode. Kako bi izbegao nezadovoljstvo oca, Neftali sebi dodeljuje literarni pseudonijum Pablo Neruda, u čast češkom piscu Janu Nerudi. Ubrzo nakon toga, svoj pseudonijum prihvatio je kao svoje lično ime.
Neruda je studirao francuski jezik i pedagogiju u Santjagu. U svojoj devetnaestoj godini, savladao je pesničke talase i vešto plivao njima. Objavljuje svoju prvu knjigu poezije “Crepusculario“. Godinu dana kasnije, objavljuje i svoju drugu zbirku ljubavne poezije pod nazivom “Dvadeset poema o ljubavi i jedna pesma bez nade“.
„Ljubav je jaka kao smrt“
Nerado priznajemo da smo se, skladajući naslov za članak koji je pred vama, našli u prilično nezavidnom položaju, zbog toga ga i otvaramo konstatujući svoje nezadovoljstvo njegovom nepreciznošću. Biografija Kolje Mićevića, kao i njegovo djelo, ne može se obuhvatiti njegovim prevodilačkim radom, osim prevođenja, banjalučki …
