Kroz čitavu istoriju, od najranijih civilizacija do današnjeg dana položaj žena u svakodnevnim životnim situacijama dovodio se u pitanje. Jednakosti između mušakaraca i žena u prošlosti gotovo da nije bilo ni u jednom segmentu, kako privatnog, tako i javnog života.
NEDOSTATAK POTPUNE RAVNOPRAVNOSTI
Vekovima unazad prava žena se menjaju, žene imaju bolji položaj u društvu, porodici, javnom životu ali i obrazovanju i poslu. Ipak, i posle krucijalnih promena i reformi širom sveta, žene u savremenom dobu i dalje nemaju potpunu ravnopravnost sa muškarcima.
PREDRASUDE
Težnja svakog bića jeste da bude najbolja verzija sebe. Žene često nisu imale pravo na školovanje i formalno obrazovanje. Ukoliko bi se izborile za stipendije i na taj način obezbedile sebi školovanje, često bi nailazile na predrasude o zanimanju za koje se obrazuju. U velikom broju slučajeva nakon završetka školovanja, iako sa istim nivoom obrazovanja, one nemaju ista finansijska primanja kao muškarci. Pored toga, bile su primorane da prekinu školovanje zbog udaje.
U DRUGOM PLANU POSLOVANJA
Pored toga, retko ćemo videti da upravo žene obavljaju visoke pozicije u firmama. I dalje je zastupljeno mišljenje da bitne odluke moraju donositi muškarci. Veća nezaposlenost i ekonomska neaktivnost takođe su ih stavile u drugi plan što se poslovanja tiče.
U SENCI MUŠKOG RODA
Često u senci muškog roda, žene su kroz istoriju uspele da se izbore za svoja lična prava koja ih čine osobama vrednim pažnje, slušanja i razumevanja. Od najranijih perioda stvaranja sveta žene su finansijski zavisile od muškaraca u potpunosti. Pre svega u svojoj porodici od oca i brata, a nakon udaje od muža. Na takav način života usmeravale su svoju žensku decu.
REFORME
Jedina sposobnost koja se cenila kod žena jeste sposobnost za obavljanje kućnih poslova, kao i to da žena bude zdrava i spremna za rađanje dece. U jednom periodu ovakav način života dobio je prekretnicu. Žene, koje su smatrale da žena ima da ponudi više od navedenih sposobnosti, napravile su reformu. Te reforme su značile borbu za porodicu i borbu za jednakost. Posle mnogo godina, žene su promenile istoriju, svoje načine života i svoju svakodnevicu.
BORBA ZA JEDNAKOST
Uskraćena ljudska prava u velikom broju slučajeva odnose se na uskraćena prava žena. Svojom borbom žene su sebi uspele da obezbede bolje uslove za život, napredak i opstanak gotovo nezavistan od muškaraca iz svoje okoline. Borba za jednakost je borba za jednaka prava u domenu života koji treba da bude normalnost svima nama u svakom trenutku. Samo ispravni način shvatanja ljudskih prava može omogućiti da se ona sprovode u praksi na način na koji je to zaista predviđeno.
RAVNOPRAVNOST NIJE ISTO ŠTO I SAMOSTALNOST
Velikom broju muškaraca, nažalost, borba za ravnopravnost znači da žene teže tome da budu samostalne u potpunosti. Odnosno da odgajaju decu bez svog partnera i kroje svoj život kako samo one žele. Ukoliko pogledamo prošlost, shvatićemo da je prvenstvena borba za jednakost značila borbu za životna prava koja je sasvim normalno da ima bilo ko od nas.
OSTVARENA ŽENA JE STUB
Žene i te kako imaju pravo da traže jednakost. Ali jednakost u obrazovanju, jednakost u donošenju odluka od javnog značaja kao i to da imaju jednaka prava za svoj lični život i život svoje dece. Samo muškarci koji iskreno vole svoje izabranice, a još iskrenije ih poštuju, znaju koliko je bitno da je žena pored njih ostvarena. Ostvarena i voljena žena je stub oslonac za kuću punu mira, ljubavi i poštovanja.
TEKST: ANĐELA JANJIĆ
Anđela Janjić je diplomirani novinar na Filozofskom fakultetu u Nišu. Aktivno se bavi odbojkom, u slobodno vreme čita, piše i voli da vodi kvalitetne razgovore sa njoj dragim ljudima.
