Veliki broj nas tokom života nebrojano puta zastane i zapita se koji je to smisao življenja. Nebitno koja nam je uloga, u kom smo životnom dobu i čemu težimo, potraga za životnim smislom je praksa/potreba svih nas.
LOGOTERAPIJA
Ako bismo pomislili da u nauci nema teza posvećenih proučavanju ove složene ljudske pojave, pogrešili bismo. Postoji psihoterapeutski pravac koji se bavi pronalaženjem i osnaživanjem smisla života. Naziv mu je logoterapija, a osnivač Viktor Frankl, austrijski neurolog i psihijatar. U osnovi logoterapije nalazi se uverenje da pored mnogobrojnih potreba ljudskih bića, na vrhu lestvice stoji potraga za smislom kao svrhom i najvrednijim stupnjem samoostvarenja.
RAZVOJ VEŠTINE PRONALAŽENJA SMISLA
Temelje ove veštine Frankl je postavio u najstrašnijem dobu čitavog čovečanstva. Naime, Frankl je bio preživeli logoraš najbrutalnijih koncentracionih logora u istoriji. Uslovi u kojima je preživljavao dane, kao i izazovi koji su mu svakodnevno oduzimali po delić volje za životom, naterali su ga da se zapita o smislu za kojim svi mi besomučno tragamo. Okruženje u kojem je čoveku oduzeta mogućnost osnovnih ljudskih potreba, mišljenja i osećanja, a krajnje i osećaja ljudskosti ostavljalo je ljude u nedoumici da li je bolja opcija umreti ili nastavljati takvu agoniju.
VERA U SMISAO
Ukoliko želimo da pronađemo svoj smisao, veoma je važno da u isti verujemo. Frankl je bio jedan od retkih koji je duboko verovao da sva patnja koju proživaljava ima neki dublji smisao. Puštao je sudbinu da mu pomaže u donošenju odluka, a svoje utočište pronalazio je u vizijama. Govoreći o budućnosti koja bi mu obasjavala mračnu sadašnjost, ili o prošlosti i delima koje je utkao u stvarnost, nalazio je svrhu da nastavi svoju borbu. Frankl je naglašavao da ljudski život uvek i u svim uslovima ima smisao. Dakle, na nama je da odaberemo šta će nam biti oslonac kada padamo i šta će nam dati dokaz da sve proživljeno ima svoje zašto.
SOPSTVENO ZAŠTO
Svi mi u svojim različitim životnim čaurama možemo da se pozovemo na Ničeove reči: Ko zna zašto da živi, podneće svakakvo kako da živi. Logorašima je bio potreban razlog, njihovo sopstveno zašto koje bi ih održalo u životu. Oni koji su do te spoznaje došli, bili su oni kojima brutalni uslovi okruženja nisu mogli puno. Važno je da pred sebe postavimo cilj, sopstveni razlog opstajanja u svakom momentu. Vođeni motivom tog cilja , naš život će nam na svakom koraku donositi dokaze vrednosti našeg postojanja.
ŽIVOTNA OČEKIVANJA
Očekivajući od života prilike i šanse, i verujući da će nas one dovesti do konačnog odgovora, možemo se zagubiti u klupku besmisla koje vodi u samouništenje. Frankl je smatrao da treba potpuno promeniti način postavljenog pitanja o smislu života. Naime, nije važno šta mi od života očekujemo, već je naprotiv važno šta život očekuje od nas. Mi smo ti koji su svakoga dana pitani za smisao, a odgovor se krije u našim delima i ponašanjima. Mi i samo mi donosimo odluke koje grade naše živote. I ukoliko u svemu što radimo pronađemo smisao, od života nećemo morati da očekujemo ništa.
VOLJA ZA SMISLOM I NJEGOVE SPECIFIČNOSTI
Samo postojanje volje je suština koja nas pokreće u životu. Odgovor na pitanje smisla i volje ne može se pronaći ni u jednom udžbeniku, niti se može čuti od bilo kog terapeuta ili ostvarene i uspešne osobe. Svako od nas ima svoj, specifični i jedinstveni životni smisao. Zapravo, svaka situacija u datom trenutku nudi svoj smisao. Na nama je da za njim tragamo, zalazeći u dubinu svoje egzistencije ali i u svetu oko nas. Videti i razumeti čitav spektar smisla i vrednosti u osnovi je zadataka koje bismo trebali ostvarivati, a ujedno i one koje logoterapeut želi da ostvari.
SMISAO PO LOGOTERAPIJI
Logoterapija smisao vidi u ostvarivanju određenih dela, doživljavanju vrednosti i trpljenju. Ostvarujući neko delo mi zapravo odgovaramo na pitanja univerzuma o smislu našeg postojanja. Gradimo naš život i ujedno mu pronalazimo suštinu. Istovremeno, suočavamo se sa najvećim pokretačem koji nas tera da shvatimo i sebe i druge, a to je ljubav. Ljubav budi svest o mogućnostima i željama, a istovremeno podstiče na njihovo ostvarivanje. I krajnje čin trpljenja koji se javlja kod ljudi koji su uskraćeni da život žive uživajući. Čak i u takvim situacijama, čovek prihvata dato stanje samo ukoliko ono ima smisao.
BESMISLENOST ŽIVLJENJA
Sve češće na vrata velikog broja ljudi, pokuca besmisao. Čoveku je nametnut niz različitih izbora sa kojima se neprestano suočava, a koji mu oduzimaju zdravo viđenje sopstvenih želja. Postajemo zatočenici konformizma i prepuštamo se življenju po pravilima koja nismo sami postavili. Iz istog razloga verujemo da život nema svrhu. Ova ni malo naivna pojava, osnova je svakodnevnih bezazlenih neuroza, alkoholizma i krize srednjih godina ali i određenog broja samoubistava. Besmisao može zahvatiti bilo čiju egzistenciju, koja će oduzeti čar kvalitetnog življenja.
PROLAZNOST
Ono što takođe muči sve nas je činjenica prolaznosti stvari i života. Svesni brzine vremena koja nam svaki dan dostavi informaciju da smo za taj jedan dan stariji i da će već sutra proći naše današnje jedva čekanje, ostavlja nas u beznađu koje upija smisao življenja. Zapravo, sva suština i jeste u tom jednom danu. Vreme prolazi, ali to nije besmislenst našeg postojanja već razlog da taj jedan dan donesemo izbore koji će naše življenje učiniti smislenim. Frankl je rekao da su prolazne jedino šanse koje nam život nudi, čim ih iskoristimo one postaju stvarnost, sačuvane su i predate prošlosti, gde su osigurane od prolaznosti.
Svako od nas je odgovoran za pronalaženje smisla koji će nam biti primarni pokretač, a koji se u datim trenucima može menjati. Na nama je da budemo istrajni u potrazi za njim i šta god se desilo ne prestanemo da verujemo da zaista postoji.
TEKST: EMILIJA MATIĆ
Emilija Matić je studentkinja druge godine Komunikologije i odnosa sa javnošću na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Večni optimista koji uživa u vremenu provedenom sa porodicom i prijateljima. Sreću pronalazi u malim stvarima, neprestano tragajući za svojim interesovanjima.
