Dolazimo u period kada je naše dete dovoljno odraslo da bi moglo da razume pojam smrti, ali nam se nikako ne pokreću takvi razgovori. Nismo sigurni odakle da krenemo, šta je ispravno i kako najlakše smrt predstaviti kao neizbežan deo života. Postavlja se pitanje kako objasniti detetu smrt člana porodice.
KAKO OBJASNITI POJAM SMRTI
Većini dece je donekle poznato značenje reči smrt, ali postoje situacije u kojima nisu u stanju da razumeju da je umiranje nešto konačno i da se svakome od nas mora jednog dana dogoditi. Bilo bi poželjno da ovakve razgvore sa detetom obavimo kada smatramo da su oni spremni da razumeju, a ne neposredno kada dođe do gubitka člana porodice.
U ovim situacijama nećemo biti uzrujani i moći ćemo mirno da razgovaramo sa našim detetom objašnjavajući mu sve korak po korak. Imaćemo vremena da odgovorimo na svako njegovo dodatno pitanje i celoj tematici pristupićemo razumno. Međutim, šta raditi kada se smrt člana porodice dogodi pre ovog razgovora?
GUBITAK ČLANA PORODICE JE TEŽAK PERIOD SVAKOME OD NAS
Pre svega moramo biti realni i prihvatiti da zaista nismo dobro. Potpuno je u redu da osećamo bes, tugu, šok i da ne znamo kako ćemo ovo preboleti. Pored toga što smo primili lošu vest, moramo se pobrinuti oko organizovanja sahrane i saopštavanja vesti drugim osobama.
U ovakvim situacijama često se desi da svu svoju pažnju preusmerimo na obaveze koje imamo i stresiranje oko njih, zanemarivajući činjenicu da zaista nismo dobro. Veoma je važno da prihvatimo sve svoje emocije i da ih iskažemo na način koji umemo, a kada to uradimo moramo pružiti priliku i našem detetu za isto.
ĆUTANJE NIJE DOBRA ODLUKA
Odluka u kojoj prećutimo našem detetu smrt bliske osobe nije dobra jer će ono svakako primetiti da nešto nije u redu i da se na njegova pitanja odgovara nerazumljivo. Ovo može u detetu buditi neizvesnost koja izaziva strah. Taj strah dalje može doprineti da ono samo donosi zaključke, a kasnije i razvija određene traume. Zato, koliko god bilo bolno potrebno je odmah reći detetu za smrt bliske osobe.
KAKO SAOPŠTITI DETETU SMRT ČLANA PORODICE
Kada izgovorimo ovu lošu vest moramo dati dodatna pojašnjenja. Nagoveštanjem da niko ne želi da ga napusti i ostavi ga samog sprečićemo pojavu straha od gubitka ostalih bliskih osoba. Takođe, moramo sprečiti i pojavu osećaja krivice objašnjavajući da ono nema nikakve veze sa situacijom koja se dogodila.
Razgovori u kome naglašavamo da mi ne možemo zameniti preminulu osobu, ali da ćemo se potruditi da dobije svu podršku i da ćemo uvek biti tu za njega su takođe od velikog značaja. Na posletku našeg izlaganja potrebno je da prihvatimo svaku emociju deteta u vezi sa smrću člana porodice, kao i da mu jasno damo do znanja da smo i mi povređeni.
NE SMEMO SE PRAVITI DA SMO DOBRO
Ukoliko se budemo trudili da se osećamo dobro pred našim detetom, ono će biti zbunjeno i neće moći da razume svoje emocije. Zbog toga ono mora uvideti da je i nas ova vest uznemirila i da smo veoma tužni, ali i da imamo jedno drugo. Takođe, potrebno je i nagovestiti da svi mi imamo različite načine reagovanja i da je potpuno u redu ukoliko on svoju tugu ne prikazuje na isti način kao i mi. Ukoliko u potpunosti prihvatamo sve njegove emocije dobićemo istu podršku i od njega.
OTVORENI RAZGOVORI
Iskrene i realne odgovore od naše dece možemo očekivati samo ako se i mi tako ophodimo prema njima. Svako skrivanje naših postupaka prouzrokovaće da ne znamo kako se oni osećaju, šta misle i šta zaista žele. Dakle, otvoreni razgovori su najbolja rešenja za prevazilaženje velike tuge unutar porodice. Na ovaj način stičemo bolji odnos sa detetom međusobno pružajući podršku jedno drugom. Ovakav vid komunikacije pomoći će da se i mi bolje osećamo. Jer koliko god da nam je teško, imamo dete koje u potpunosti razume nas i celu sitaciju što nam svakako daje dodatnu snagu.
TEKST: IVANA IGNJATOVIĆ
Ivana Ignjatović je studentkinja treće godine Informacionih tehnologija na Fakultetu tehničkih nauka u Čačku. Zaljubljenik je u kulinarstvo i uživa u isprobavanju novih recepata. Hobiji su joj i pisanje, gluma, recitovanje i web dizajn.
