Na početku kockarevog uspona ili bolje rečeno pada deluje kao da to nije ništa naročito zabrinjavajuće ili nešto na šta bi trebalo da se obrati posebna pažnja. Uplaćivanje tiketa sa malim iznosom novca, jednom u nekoliko meseci, deluje bezazleno, ali kolika je linija između toga i najgoreg scenarija? Kolika je bila cena za kockanje?
ALEKSEJ IVANOVIČ– KOCKAR
Veliki ruski pisac Fjodor M. Dostojevski jasno je opisao kako se zavisnik od kocke lako povodi dobitkom i kako još lakše stvori iluziju nepobedivosti. Naime, u čuvenom romanu „Kockar’” u sceni kada Aleksaj Ivanovič na ruletu osvaja nekoliko „ruku” za redom, znajući da je potrebno da ustane od stola on ipak odlučuje da izazove sudbinu i da joj se naruga. „Tada je trebalo da se udaljim ali se u meni porodi neko čudno osećanje, nekakvo izazivanje sudbine, želja da je zvrcnem po nosi, da se isplazim na nju! Stavih najveću dozvoljenu mizu od četiri hiljade guldena, i izgubih. Zatim, padnuvši u vatru, izvadih sve što mi je još bilo ostalo, stavih na isto mesto, opet izgubih, posle čega odoh od stola kao ošamućen”.
PATOLOŠKO KOCKANJE
Zaljubljenoj osobi je ljubav glavni pokretač. U mislima joj je uvek voljena osoba, dok je kockaru porok taj o kojem stalno razmišlja, onaj unutrašnji glas, pokretač, koji mu govori da će sve biti u redu. Patološki kockar, bez racionalne motivacije, nastavlja sa destruktivnim aktivnostima, ugrožavajući kako sebe tako i svoju porodicu, prijatelje, ekonomski i profesionalni život, takoreći sve što ga okružuje. Osoba koja je zaljubljena u nevolji će pozvati svog partnera, dok je kockaru jedini spas u teškim trenucima upravo kocka. U kladionicama i kockarnicama vreme kao da stoji. Satovi nisu uočljivi već se mogu naći samo u uglu teleteksta. Da li je podne ili noć, da li veje ili sija sunce, teško je videti kroz zatamljena stakla ovih prostorija. Sve te reklame i nasmejana lica koja su osvojila veliku svotu novca, širokih ruku dočekuju nove žrtve.
ZABLUDA MONTE KARLO
Ova logička greška javlja se kod igrača na sreću koji ne poznaju kako verovatnoća dobitka funkcioniše. Naziv ove zablude datira od 1903. godine kada je jedna kockarnica u Monte Karlu, na ovoj logičkoj grešci osvojila uloge nesrećnih igrača. Naime, kada loptica padne dva puta na crno polje igrači se povode time da je veća verovatnoća da će u narednom bacanju loptica pasti na crno polje. Zabluda jeste što ova bacanja nisu povezana. Svako bacanje je bacanje za sebe, samim tim šansa da posle desetog pozicioniranja loptice na crveno polje ostaje ista i za svako naredno bacanje. Kada sve izgubi , za kockarom ostaju očaj, razdor i pustoš ,koji čini se sve grabi što mu se nađe na put ka propasti.
TEKST: ANA VUKMIROVIĆ
Ana Vukmirović je apsolvent psihologije i ljubitelj fotografije
