Kada čujete njegovo ime verovatno je Mona Liza ono što vam prvo padne na pamet, međutim, Leonardo da Vinči (1452-1519) bio je mnogo više od toga. Jedan od najintrigantnijih umova ovog vremena svakako nije bio dovoljno cenjen i primećen onda kada je stvarao. Ono što je važno jeste da danas možemo da svedočimo genijalnosti ovog čoveka i svemu onome što je doprineo kao umetnik, naučnik i kao istraživač. Jednom rečju, da Vinči je bio vizionar.
ŽIVOTNE OKOLNOSTI I POČECI
Sve ono što znamo o njegovom životu nije dovoljno kako bismo shvatili njegov doprinos kulturi, ne samo Italije u kojoj je rođen, nego i celog sveta. Njegovo stvaralaštvo je vanvremensko. Da Vinči je bio dete koje je odraslo u nižoj klasi. U svojim rukopisima nije mnogo spominjao svoju porodicu kao ni odrastanje, a ono što je usledilo kada je odrastao je zapravo ključno u oblikovanju njegove vizije i onoga što je ostavio iza sebe. Andrea del Verokio, firentinski vajar i slikar, pružio je šansu mladom da Vinčiju koji postaje njegov šegrt sa sedamnaest godina. Da Vinči je od njega naučio mnoge stvari koje su mu koristile u daljem stvaralaštvu kao na primer celokupno umetničko znanje, razne teorije iz sfere prirodnih nauka i detaljnu anatomiju ljudskog tela.
DELA KOJA SU PROMENILA SVE
„Tajna večera ” , jedno od njegovih najpoznatijih slikarskih dela, nastala je krajem XV veka. Uočava se to da je imao ogromno predznanje iz oblasti anatomije zbog umeća slikanja ljudskih figura. Slikana je tehnikom freske i nalazi se na severnom zidu bazilike Santa Marija dela Gracije u Milanu. Tokom Drugog svetskog rata uspeli su da spreče ovaj zid od rušenja prilikom anglo-američkog bombardovanja. Ipak, freska je bila oštećenja ali se veoma dugo radilo na njenoj restauraciji i sad imamo priliku da uživamo u jednom od najvećih remek-dela ne samo visoke renesanse nego celokupnog kulturnog nasleđa.
„Vitruvijev čovek ” je jedan od crteža pronađen u njegovim sveskama. Rimski arhitekta Vitruvije tvrdio je da savršen čovek može da stane u krug ili kvadrat. Da Vinči je ilustrovao mušku figuru sa ispruženim rukama koja staje u kvadrat i sa raširenim rukama i nogama koja staje u krug. Ovim potezom pokušao je da stvori most između matematike i umetnosti te je ovaj njegov crtež ostao kao najzapaženiji. Crtež se danas čuva u Galeriji Akademije u Veneciji.
VIZIONAR
Njegovi izumi tj. tada samo skice izuma pravo su merilo njegove genijalnosti jer je želeo da čovečanstvu život bude olakšan. On je skicirao odelo koje bi čoveku pomoglo da diše pod vodom, imao je ideju koja se vekovima kasnije obistinila. Takođe je imao viziju o tome da čovek leti, želeo je da bude slobodan poput ptice međutim ta njegova ideja nije bila ostvariva bez motornog pogona u to vreme. Skicirao je oklopno vozilo, mitraljez i robota. Mnogi njegovi crteži su izgubljeni, ali mnogi su doživeli da ugledaju svetlost dana.
Jedan od najznačajnijih renesansnih umetnika voleo je da beleži sve svoje ideje i upravo tako je, možda nesvesno, celom svetu pružio uvid u to kako on zapravo vidi ovaj svet i sve njegove potencijale. Mnoge njegove skice nisu zaživele ali ne sumnjamo da će se to jednog dana dogoditi.
TEKST: JOVANA LOVRE
Jovana Lovre je studentkinja Komunikologije i odnosa sa javnošću na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Zaljubljenik je u fotografiju, muziku, duge šetnje i kvalitetne razgovore. U životu je pokreću mnoge stvari, ali ona najvažnija jeste sam život.
