Svako od nas se barem jednom susreo sa fotografijama ozarenih, nasmešenih lica, punih vedrine koje odišu pozitivom, energičnošću, elegancijom i samopuzdanjem, a krase ih, svima nama poznate, dame poput Merlilin Monro, Ave Gardner, Sofije Loren koje u svom najboljem izdanju predstavljaju univerzalni šablon lepote vremena
kome pripadaju.
PIN-UP KULTURA
Ova pojava odoleva vremenu, različitim generacijama, promeni mode i ideala, bila je prisutna među ljudskim rodom oduvek jer sama po sebi naglašava i budi ono što je u prisutno u svakom pojedincu, a to je potreba za veličanjem onoga što je privlačno iako je taj pojam relativna stvar. Momenat kada ova pojava prelazi granice individualnog, postaje neki vid univerzalnog shvatanja kada je ženska lepota u pitanju i dobija status kulture je period četrdesetih godina prošlog veka kada se pojavljuje i izraz pin-up što bi u prevodu značilo okačiti.
ZAŠTO JE OVA KULTURA DOBILA SIMBOLIČAN NAZIV?
Upravo zbog toga što su pin-up devojke najčešće svojom lepotom krasile zidove, vrata, ormariće. Njihova uloga je, na prvi pogled, spadala u red estetskog doživljaja gde bi na suptilan način bila prikazana njihova privlačnost u najsavršenijem obliku, gde mane, nedostaci i ženski prigovori jednostavno ne postoje jer ta devojka u datom trenutku samo lepa, nema fotografija i od nje se upravo to i očekuje.
SKRIVENA PORUKA PIN- UP KULTURE
Suptilni momenat prikazivanja ženske privlačnosti u pin-up kulturi prošlog veka je neosporan. Uloga pin-up devojaka nije mogla biti samo buđenje muških fantazija i ženske zavisti. U prošlom veku pin-up je zbog svoje atraktivnosti bio dobar marketing za prodaju određenih proizvoda, vremenom ova kultura ne gubi svoju svrhu, ali gubi svoj koncept suptilnosti, pa tako danas imamo sve masovnije prikazivanje ženskog tela na beskrupulozan način, što ne remeti ranije postignuti cilj ovog, a istovremeno stvara sve viša očekivanja koja muškarci imaju prema ženama u fizičkom smislu, ali i sve viša očekivanja koje žene postavljaju same sebi.
GRANICE REALNOSTI I IMAGINACIJE
To na kraju priče rezultira masovnim nezadovoljstvom i jedne i druge strane. U tom slučaju je jedino rešenje razgraničiti realnost i imaginacije, fantazije, idealizacije jer savršenstvo je nešto čemu svi težimo, a taj put može biti pun razočarenja.
TEKST: ADELINA SRETENOVIĆ
Adelina Sretenović je studentkinja sociologije na Filozofskom fakultetu u Nišu, uživa u analiziranju međuljudskih odnosa, upoređivanju različitih kultura i u savetovanju bliskih ljudi. Voli prirodu, umetnost, muziku i sve ono što budi stvaralačku kreativnost.
