Živimo u svetu u kome se sve brzo pamti i još brže zaboravlja. Težimo ka tome da ostvarimo svaku našu zamisao i da na kraju dana budemo srećni i nadasve zadovoljni postignutim. Vrlo često i lako zaboravimo da zastanemo i pogledamo oko sebe, uživajući u sadašnjosti i momentima koji nas ispunjavaju. Činjenica je da je današnje vreme sklono raznim promenama i da protiče sve brže i brže, a da toga ljudi ponekad uopšte nisu svesni.
Uvereni smo da kvalitetan život podrazumeva pre svega dobro zdravlje, i našu mogućnost i želju da ga sačuvamo i održavamo na najbolji mogući način. Mediji su nam omogućili da svakodnevno budemo okruženi različitim vidovima edukativnih materijala koji bi nam pomogli da se što bolje upoznamo sa benefitima zdravog života i upražnjavanjem zdravih navika. Koliko pridajemo značaj i koliko smo zaista osvešćeni o uticaju glavnih neprijatelja našeg zdravlja?
LOŠA ISHRANA
Prema brojnim istraživanjima svetskih zdravstvenih organizacija, jedan od najvećih neprijatelja čovekovog zdravlja jeste loša i nutritivno siromašna ishrana, koja vrlo često može biti okidač za razvoj i nastajanje različitih oboljenja u čovekovom organizmu. U koncept loše ishrane takođe spada i prekomeran unos industrijski prerađenih namirinica, u kojima se u tim procesima gube svi važni benefiti koji su potrebni ljudskom telu.
SLABA FIZIČKA AKTIVNOST
Nedostatak fizičke aktivnosti i uopšte manjak kretanja u nekim slučajevima takođe može biti poguban za ljudski organizam donoseći deformacije koštanog i mišićnog sistema. Prema istraživanjima, za pravilan razvoj kostiju i mišića, a kasnije održavanje vitalnosti organizma, čoveku je potrebna fizička aktivnosti minimalno 1 sat dnevno.
NEGATIVNE MISLI I STRES
Čuvenu izreku Kakve su ti misli, takav ti je život zasigurno možemo da primenimo na polju čovekovog psihičkog zdravlja i razmišljanja, često zanemarujući njihov stvarni uticaj na ljudski organizam. Naime, stres kao posledica negativnih misli i trenutaka u životu sa kojima se susrećemo ima veliki uticaj na ljudsku psihu kao i u većini slučajeva na naš endokrini sistem. Stres može prouzrokovati nepravilan rad žlezda i hormona, istovremeno povećavajući rizik za nastanak različitih težih bolesti koje su, nažalost, sve više rasprostranjene u našem okruženju.
Zdravlje nas definiše. Osvešćeni smo onoliko koliko smo spremni da brinemo o njemu, da sami sebe podstičemo da u tom segmentu dajemo sve od sebe i da maksimalno smanjimo uticaj neprijatelja našeg kvalitetnog života. Iako nas realnost koja nas okružuje ponekad navodi na užurban i nemaran način života, ne dozvolimo da nas naš organizam opominje i podseća na važnost očuvanja zdravlja i zdravih navika.
TEKST: ANA PAVIĆEVIĆ
Ana Pavićević je studentkinja prve godine Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, na Odseku za medijske studije, smer Komunikologija i odnosi s javnošću. Od najranijih školskih dana se bavi čitanjem i pisanjem, zaljubljenik je u književnost i u pisanu reč. Želja joj je da u budućoj profesionalnoj karijeri objedini bavljenje pisanjem, medijima, komunikacijama i kreativnim marketingom.
