Mirisne ruže, kale ili orhideje uredno čekaju svoj red u izlogu sa već pripremljenim čestitkama na kojima piše:„Srećan Dan zaljubljenih!” Pored cveća je upakovana bombonjera u obliku srca, i tik do nje, muški parfem u vatrenocrvenom celofanu. Uveliko se pripremaju pokloni za dan kojim se slavi ljubav i zaljubljenost, opijenost drugim bićem. Tu, pred našim vratima je čuveni Valentinov dan.
Dan zaljubljenih nije produkt komercijalizacije i zapadnog društva. Verovali ili ne, februar je u davnim vremenima bio mesec sa simbolom zavođenja, ljubavnih čežnji i stradanjima zarad strasti u gotovo svim delovima sveta preko petnaest vekova. Dok razmišljamo šta bismo mogli da priredimo osobama koje mi volimo, najpre bi bilo zanimljivo da se upoznamo sa nastankom ovog romantičnog obeležja.
ZAŠTO BAŠ VALENTINOV DAN?
U Protenstanskoj i Rimokatoličkoj crkvi postoje brojne legende o čuvenom hrišćanskom prosvetitelju Valenitnu. Prema martirologiji, načinu na koji neko postaje svetac, Valentin je krišom venčavao vojnike sa njihovim izabranicama u sakrivenim katakombama, što je tada bilo nezamislivo. Car Klaudije II smatrao je da su oženjeni muškarci loši vojnici koji podležu ženskim suzama i razmišljanju o svojim dragama i deci tokom ratovanja, pa je strogo zabranio stupanje u brak svim legionarima.
Tokom boravka u ćeliji, nakon osude na smrt zbog svojih grešaka, Valentin osvaja srce jedne slepe devojke i posvećuje joj romantično pismo posle kog je i pogubljen upravo 14. februara. Ostaje upamćen kao veliki borac za ljubav i sreću parova, zbog čega se smatra zaštitnikom svih zaljubljenih.
LJUBAVNA LUTRIJA
U Starom Rimu, svakog petnaestog februara proslavljao se praznik Luperkalija, pastirska svečanost posvećena Bogu obilja poznatijem kao Luperkusa − prilika da mladi pronađu partnera i partnerku za sebe. Prema tradiciji, devojke su pisale predivna ljubavna pisma i ostavljale ih u velikoj urni odakle su ih kasnije mladići nasumično vadili. Nakon što bi odabrali papire, muškarci bi poveli sa sobom devojku koja je to napisala. Sasvim slučajne partnere spajala je ljubavna lutrija.
U grčkoj mitologiji pominje se i Bog Pan, zaštitnik šuma, polja, stada i njihove plodnosti. Kao mladić voleo je da šeta proplancima na kojima je svojom veselošću i obdarenošću zavodio nimfe. Svake godine u februaru, Grci su odavali počast ovom bogu, poznatom grčkom ljubavniku.
OTMENE LJUBAVI SREDNJEG VEKA
Engleski pesnik Džefri Čoker oživeo je legendu o Valentinu tokom četrnaestog veka. Pozni srednji vek krasio je otmeni oblik ljubavi i iskazivanje pažnje u vidu cveća, slatkiša i raznih poklona. Sa razvojem pismenosti, ljubavne prepiske postaju pravi simbol svih velikih srednjovekovnih ljubavi.
I danas, najlepši i najčešći način da nekome poželimo srećan najromantičniji dan u godini jesu upravo ljubavne čestitke. Početkom devetnaestog veka otvorene su fabrike za čestitke, dok je njihovo slanje u 2010. godini dostiglo neverovatnu milijardu.
BOJA STRASTI
Boja požude, boja krvi i srca, vatre i plamena… Danas jeste simbolično da pored čestitki poklanjamo poklone sa motivima Kupidona, crvenkastih srca, slatke bombonjere, cveće, parfeme. Za one smelije ovaj dan je u znaku crvenog čipkastog veša, karmina ili iznenadne prosidbe.
UNIVERZALNA LJUBAV
U nekim delovima sveta praznik je posvećen ljubavi prema svima, tako da neretko deca dobijaju lizalice i slatkiše. Pojedine porodice proslavljaju svoju povezanost, slogu i harmoniju doma. U Srbiji, dan posvećujemo opijenošću i ljubavlju i rumenim vinom. Za većinu ljudi, četrnaesti februar rezervisan je isključivo za partnere, zanesenost uz zvuke najvrelijih muzičkih melodija koji lepršaju u ritmu otkucaja uzavrelih srca.
Na kraju, to jeste jedno oličenje ljubavi prema drugome, sebi i samom životu.
TEKST: MILICA JEVTIĆ
Milica Jevtić je diplomirani komunikolog iz Niša, prijateljica, sestra i muza. Voli igru rečima, dobro štivo, duge razgovore i ljude sa širokim umom i srcem.
