Pojedini naučnici tvrde da je biljka kafa nazvana po mestu porekla, pokrajini Kaffa, koja se nalazi u jugozapadnoj Etiopiji. Drugi naučnici smatraju da su joj ime dali Abisinci, koji su u drugoj polovini 16. veka (kada je kafa već bila poznata i pila se u celom svetu) osvojili ovu zemlju. Niko ne zna kada su i gde ljudi zapravo počeli da piju kafu, ali pouzdano se zna da su prvo žvakali zrna kafe. Tek kasnije su otkrili da mogu da ih samelju, pomešaju sa vrelom vodom i tako dobiju osvežavajući napitak koji razbistrava misli i povećava budnost.
RAZVIJA OSEĆAJ ZAJEDNIŠTVA
Danas je kafa, pored vode, omiljena tečnost na kugli zemaljskoj – godišnje se u svetu popije preko 400 milijardi šoljica kafe. Bez borbe je osvojila svet i stvorila mnoge običaje i rituale bez kojih mnoge kulture nisu ni zamislive. Prema jednom napolitanskom običaju, onaj ko sedne u kafić da popije kafu, plaća još jednu i ostavlja je za onoga ko kasnije dolazi. Na ovaj način stvara se neprekidni lanac ispijanja kafe, simbolišući tako upravo ono po čemu je kafa prepoznatljiva – osećaj zajedništva, druženja i povezanosti.
VAŽNE ISTORIJSKE ULOGE KAFE
Kafa je odigrala i svoju ulogu u revolucionarnim trenucima. Upravo su uz kafu planirane građanske pobune krajem 18. veka, kada su francuski kafei bili nazivani i usmenim novinama revolucije, pošto su to bila mesta okupljanja, na kojima se raspravljalo o politici. Kažu da je Bastilja pala baš posle žustre rapsrave u jednom parižanskom kafeu, u kojoj je prednjačio francuski revolucionar Lazar Oš.
ŠIRENJE TAMNOG PIĆA
Prvobitno, kafa se širila samo islamskim svetom i s godinama se raširila po celom Osmanskom carstvu. Svaki kraj je imao svoj specifičan način pripreme. Venecijanski konzul je u svojim izveštajima iz Carigrada često spominjao tamno i vrelo piće koje Turci rado piju. A ono zbog čega je ovaj napitak postao tako obožavan širom sveta, jeste upravo u dejstvu njenog glavnog sastojka – kofeina.
ŠTA JE KOFEIN?
Kofein je tonik i podstiče centralni nervni sistem. U umerenim količinama može da bude veoma koristan, ali u prevelikim može da izazove brojne probleme. Kofein povećava pažnju, smanjuje umor i otklanja pospanost. Dovoljne su sasvim male doze kofeina da nam povećaju osetljivost čula, ubrzaju rad srca i cirkulaciju i podignu krvni pritisak, zahvaljujući čemu naš mozak dobija više kiseonika, pa možemo duže ostati budni.
RAZLIČITI NAČINI KONZUMACIJE
Kroz istoriju su se javljali mnogi načini pripreme i konzumacije kafe. Neki kažu da kafu treba piti psujući, tj. vrelu; drugi smatraju da se ukus kafe poboljša kada se u vodu za kafu stavi zrno soli; treći sipaju mleko; a četvrti savetuju da u kafu treba samleti jedan badem. Neki vole kafu crnu kao noć i vrelu kao pakao, kao Mihail Bakunjin, a drugi je, kao Italo Kalvino, piju kratku i s nogu. A kako vi volite svoju?
TEKST: NIKOLA JEREMIJAŠ
Nikola Jeremijaš ima 25 godina i završio je Ekonomsko-trgovinsku školu u Vranju, a trenutno se nalazi na studijama prava na Pravnom fakultetu u Nišu. Završio je školu multiplatformskog novinarstva u organizaciji Tomson Fondacije i Logistike, kao i onlajn kurs Saveta Evrope o zaštiti i sigurnosti novinara.
Od 2021. godine, radio je kao novinar na lokalnom novinskom portalu Niški Press. Objavljivao je članke u zborniku studentskih radova, Politeuma, kao i u časopisu Pressing. Pored toga, piše i objavljuje kratke priče i pesme.
