Verovatno smo do sada svi čuli za emotivno nedostupne ljude, ali se primećuje da u današnje vreme svi pribegavaju ka toj definiciji svoje ličnosti. Ali, šta to zapravo znači biti emotivno nedostupan?
PROMENA NIJE LAKA
Emotivno nedostupni ljudi obično su oni koji imaju poteškoće u izražavanju i deljenju svojih osećanja sa drugima. Oni mogu biti izuzetno rezervisani, distancirani ili se čak povlače od emocionalnih veza. Ova vrsta ponašanja može biti frustrirajuća za one koji žele ostvariti dublju vezu s njima.
Međutim, važno je razumeti da emotivno nedostupni ljudi često imaju svoje razloge za takvo ponašanje. Iako prepoznaju kod sebe takvo ponašanje, suštinski je teško to promeniti i napraviti drugačiji pristup u odnosima.
ODBRAMBENI MEHANIZAM
Jedan od glavnih razloga za emotivnu nedostupnost je strah od povređivanja. Ljudi mogu postati emotivno nedostupni zbog traumatičnih iskustava iz prošlosti. Na primer – prethodne veze koje su završile loše ili emocionalno zlostavljanje. Ova iskustva mogu izazvati odbrambeni mehanizam koji ih sprečava da se otvore emocionalno kako bi izbegli ponovno suočavanje sa bolom.
Emocionalna otvorenost zahteva i sposobnost izražavanja sopstvenih osećanja i razumevanja tuđih. Osobe koje nisu naučile te veštine ili su odrasle u okruženjima gde je emocionalna otvorenost bila potisnuta, mogu imati poteškoće u izražavanju svojih emocija.
POMEŠANI SIGNALI MOGU BITI PROBLEM
Kada takav model ponašanja posmatramo u vezama, može se primetiti da takvi ljudi uglavnom daju pomešane signale. Stvara se utisak da sa njima nikada ne znamo na čemu smo. U jednom trenutku imamo osećaj kao da smo ostvarili bliskost, dok već sledećeg da mogu da budu potpuno nezainteresovani i hladni. Koliko god izgledalo da je njima svejedno, oni konstantno vode borbu sa svojim emocijama.
Zona komfora im je da ne dozvole da im se bilo ko približi. Na taj način uvek mogu da kontrolišu svaku situaciju. Ponekad i na svoju štetu i protiv sopstvenih emocija će se distancirati od osobe sa kojom su započeli da razvijaju značajniji odnos.
SAMOSABOTAŽA I USAMLJENOST KAO POSLEDICE
Može da se desi da se i u vezi koja duže traje emotivno povlače ili čak namerno izgovaraju stvari koje će njihovog partnera distancirati od njih. Takođe, ovde se javlja strah i od vezivanja i gubljenja svoje autonomije. Ako sagledamo logički, zašto bismo izbegavali odnos ili se udaljavali u vezi sa osobom do koje nam je stalo i prema kojoj gradimo emocije?
Odgovor je uglavnom sličan. Nisu spremni za vezu, sviđa im se da budu sami, razočarali su se u prethodne partnere i više ne žele da se dovode u tako ranjivu situaciju. Ipak, na duge staze ovaj model ponašanja ne može doneti mnogo benefita. Najčešće će dovesti do samosabotaže i usamljenosti.
STRPLJENJE I RAZUMEVANJE
Naravno, to nije nešto što ne može da se promeni. Kako bi se neko emotivno otvorio potrebno je strpljenje i razumevanje. Pod konstantnim pritiskom će se još više povlačiti. Potrebno je da se razume zašto imaju takav model ponašanja i da često i nema direktno veze sa prijateljima ili partnerom, već sa njima samima.
Bitno je da osećaju sigurnost i da se validira njihov način pokazivanja emocija. Jer kada se zapravo emotivno otvorene to će biti potpuno iskreno, jer su o tome dosta promislili. Takvi ljudi su ponekad previše u svojoj glavi i mislima, tako da kada odluče da poslušaju svoje srce to će biti vrlo svesna i bitna odluka.
IZLAZAK IZ ZONE KOMFORA
Na kraju, ljude koji su emotivno nedostupni ne treba posmatrati kroz lošu prizmu, već ukoliko su to nama bliski ljudi pokušati da ih razumemo i damo vremena. Ukoliko te karakteristike prepoznajemo kod sebe, onda je bitno da krenemo sa malim koracima i da postepeno izlazimo iz zone komfora.
TEKST: ALEKSANDRA POPOVIĆ
Aleksandra Popović je završila Fakultet dramskih umetnosti na katedri za menadžment i produkciju pozorišta, radija i kulture. Njena interesovanja su različita i uvek voli da nauči nešto novo.
