Kritičko mišljenje je osnovni mehanizam dolaženja do istine. Ono podrazumeva da sve što čujemo ili pročitamo prvo ispitamo, procenimo i analiziramo, a tek onda o tome donesemo krajnji sud. To znači da se prema informacijama odnosimo s rezervom pre nego učinimo sve što je u našoj moći da utvrdimo njihovu verodostojnost.
KVARENJE PROCESA RAZMIŠLJANJA
U doba interneta čovek je izložen obilju informacija koje dolaze iz bezbroj različitih izvora. Ogromna količina znanja nam je na dohvat ruke, te se ono vrlo često uzima zdravo za gotovo. Ovo obilje može dovesti do kvarenja ljudske sposobnosti da procesuira informacije, da razmišlja i donosi trezvene sudove. U krajnjem, to dovodi do nazadovanja čitavog društva.
RAJ ZA MIŠEVE
Različiti sociološki eksperimenti pokazali su da izloženost obilju nečem načelno dobrom (u ovom slučaju obilju znanja i informacija) može proizvesti vrlo loše posledice po društvo. U istraživanju etnologa Džona Kalouna, koji je napravio takozvani raj za miševe, gde su miševima stvoreni savršeni uslovi za život i omogućeni nepresušni izvori hrane i vode, uviđeno je da ti uslovi vode pravom društvenom kolapsu miševa.
Pored prenaseljenosti, kao glavne posledice ovog eksperimenta, miševi su postali previše tromi i bez ikakve inicijative za bilo kakvu aktivnost, osim hranjenja i razmnožavanja. Nakon ovog eksperimenta, mnogi sociolozi su ukazivali da i u ljudskom društvu previše pogodni uslovi za sticanje novih saznanja dovode do inertnosti ljudi.
BIHEJVIORALNI PAD
Kao što je već pomenuto, digitalna era omogućava ljudima da dođu do brojnih informacija samo jednim klikom, stvarajući tako previše pogodne uslove za sticanje novih saznanja. Zbog ovoga ljudi prihvataju kao istinito ono što čuju i pročitaju, umesto da se prema dostupnim informacijama ophode kritički i s pažnjom. Ova pojava pasivizacije ponašanja i nemogućnosti ljudi da aktivno analiziraju ono što saznaju, kao posledica prevelike izloženosti informacijama nazvano je bihejvioralnim padom.
KORACI KA KRITIČKOM RAZMIŠLJANJU
Savremeno društvo je savršeno okruženje za degradaciju kritičkog mišljenja. Da bi se odbranio od dejstva prevelikog broja informacija, čovek se konstantno mora vraćati na neka osnovna pravila kritičke misli. Ta osnovna pravila se sastoje u postavljanju šest jednostavnih pitanja.
KO JE AUTOR INFORMACIJE?
Ovo pitanje omogućava nam da shvatimo da autor informacije ima sopstvenu perspektivu koja može doprineti razumevanju informacije. Takođe, bolje ćemo razumeti informaciju kada znamo ko je njen autor, koja je njegova istorija i u kakvom kontekstu je ta informacija nastala.
ZAŠTO JE STVORIO TU INFORMACIJU?
Ovo pitanje može nam pomoći da shvatimo motivacije zbog kojih je neko nešto napisao ili rekao, što može reći više nego sama informacija.
NA KAKVIM ČINJENICAMA SE BAZIRA INFORMACIJA?
Ukoliko su činjenice malobrojne, nelogične ili čak nepostojeće, to nam je dobar znak da tu informaciju nikako ne uzimamo zdravo za gotovo.
KADA JE INFORMACIJA NASTALA?
Da bismo razumeli informaciju, moramo razumeti vreme u kome je ona nastala. Vreme u kome je nešto plasirano može nam otkriti motivaciju koja se krije iza te informacije. Postoji mogućnost da iza te informacije postoji skrivena namera i da je ona tendenciozno plasirana baš u tom konkretnom trenutku, da bi skrenula pažnju s nečeg drugog, ili postigla nešto.
GDE JE INFORMACIJA NASTALA?
Mesto nastanka informacije može nam pružiti uvid u kontekst u kome je ona formirana, što nam takođe može omogućiti da shvatimo suštinu nekog teksta i šta je sve iz okruženja autora informacije uticalo na njega dok je stvarao tu informaciju.
KOME JE INFORMACIJA UPUĆENA?
Ako je informacija upućena određenoj grupi ljudi, za razumevanje informacije potrebno je razumeti i motivacije, ciljeve i prirodu te grupe, kao i odnos autora s grupom.
TEKST: NIKOLA JEREMIJAŠ
Nikola Jeremijaš ima 25 godina i završio je Ekonomsko-trgovinsku školu u Vranju, a trenutno se nalazi na studijama prava na Pravnom fakultetu u Nišu. Završio je školu multiplatformskog novinarstva u organizaciji Tomson Fondacije i Logistike, kao i onlajn kurs Saveta Evrope o zaštiti i sigurnosti novinara.
Od 2021. godine, radio je kao novinar na lokalnom novinskom portalu Niški Press. Objavljivao je članke u zborniku studentskih radova, Politeuma, kao i u časopisu Pressing. Pored toga, piše i objavljuje kratke priče i pesme.