Globalno selo je termin koji opisuje povezanost savremenog društva, a koji je prvi put upotrebio kanadski sociolog Maršal Makluan. Ovaj pojam predstavlja fenomen približavanja čitavog sveta zakonitostima malog naselja, gde ponašanja postaju predvidljiva, svi ljudi se poznaju i upućeni su jedni na druge, a uticaji svega što se dešava su vidljiviji kod svakog pojedinca.
BRISANJE GRANICA MEĐU LJUDIMA
Širenjem digitalnih tehnologija današnji čovek je u mogućnosti da sa ljudima koji su udaljeni i više hiljada kilometara razgovara kao preko tarabe. Ovakva povezanost ima značajne sociološke posledice jer se upotrebom savremenih vidova komunikacije brišu granice među ljudima. To doprinosi da događaji u svetu utiču na ljude kao da se dešava u susednom dvorištu. Ekonomske promene, ratovi, nove ideje – sve odjednom postaje relevantno bez obzira na to gde se dešava. Koncept globalnog sela pokušava da posmatra čitav svet bez uzimanja u obzir fizičke udaljenosti, jer ona, zahvaljujući upotrebi savremenih tehnologija, nestaje. Na ovaj način, ideja globalnog sela potpuno menja razmišljanje o društvenim, kulturnim i ekonomskim uticajima.
GLOBALNO SELO – KORAK UNAPRED ILI UNAZAD?
Povezivanje koje je omogućeno savremenim tehnologijama ima mnoge prednosti, poput većih mogućnosti kako za društva u celini, tako i za pojedince. Ono doprinosi osećaju zajedništva, podizanju svesti o različitosti, razumevanju među kulturama i rešavanju konflikata, deljenju
znanja, stvara nove mogućnosti za zaposlenje i olakšava pristup resursima. Međutim, sociolozi nisu potpuno složni po pitanju toga da li fenomen globalnog sela ima pretežno korisna dejstva ili šteta koju izaziva nadilazi dobrobiti koje donosi. Čak ni sam Maršal Makluan nije govorio o globalnom selu kao o potpuno pozitivnoj pojavi. Pisao je da uvećani radijus ljudske komunikacije pomaže zbližavanju i razvoju, ali ima za posledicu da čitavo čovečanstvo postane psihološki ekvivalent primitivnog plemena.
SVET DOŽIVLJAVA REGRES
Evolucijski gledano, čovek nema mogućnost da se povezuje sa tolikim brojem ljudi i na tako širokom prostoru. A to se u krajnjem i ne dešava. Dešava se suprotno, taj ogroman prostor sa svim ljudima počinje da oponaša malo, neposredno okruženje (selo) čoveka. Drugim rečima, prema Maršalu Makluanu, čitav svet doživljava regres i počinje da funkcioniše prema zakonitostima povezanog, ali primitivnog sela.
NESLAGANJE KAO UROĐENA KARAKTERISTIKA
Suprotno kasnijim zaključcima drugih sociologa, Makluanova ideja o globalnom selu ne predviđa postojanje zajedništva na svetskom nivou koje bi vodilo stvaranju svojevrsnog utopijskog društva. Naprotiv, Makluanov koncept globalnog sela predviđa konstantno neslaganje, svađu i konflikt, kao urođene karakteristike primitivnog sela.
TEKST: NIKOLA JEREMIJAŠ
Nikola Jeremijaš ima 25 godina i završio je Ekonomsko-trgovinsku školu u Vranju, a trenutno se nalazi na studijama prava na Pravnom fakultetu u Nišu. Završio je školu multiplatformskog novinarstva u organizaciji Tomson Fondacije i Logistike, kao i onlajn kurs Saveta Evrope o zaštiti i sigurnosti novinara.
Od 2021. godine, radio je kao novinar na lokalnom novinskom portalu Niški Press. Objavljivao je članke u zborniku studentskih radova, Politeuma, kao i u časopisu Pressing. Pored toga, piše i objavljuje kratke priče i pesme.
