Da li ste se nekda čekajući red u lokalnom marketu zapitali odakle dolaze namirnice koje svakodnevno koristimo? S jedne strane smo bombardovani informacijama vezanim za kvalitet, prednosti i mane voća i povrća iz organskog i neorganskog uzgoja. O štetnosti sastava omiljenih čokoladica i još bezbroj različitih, ne baš zanimljivih priča o onome što jedemo. Neizostavno je reći da su ovakve informacije korisne i neophodne pogotovo danas. Ovo je dodatak jelima koji je omiljen među svim generacijama – njegovo veličanstvo kečap!
KAKO JE SVE POČELO?
Možete da ga dodajete u sendvič, picu, pastu, ili ga koristite kao umak za čips ili druge slane grickalice. Dobro vam je poznato koliko šmeka nudi jedan naizgled običan i jednostavan za napraviti preliv. Evo i njegovog razvojnog puta, od onoga što niste mogli da predpostavite da je bio, pa do ovoga što mi danas znamo.
ISTORIJAT
Iako mnoge kečap odmah asocira na Ameriku i Evropu, njegovo postanje se zapravo dešava u Aziji! Pre sada već pola veka, ovaj naziv se javio pod uticajem kineskih naroda. Nastao je kao posledica stvaranja tečnosti koja bi nastala usled fermentacije ribe, čiji je uzrok bio sos e-tsiap.
Prvi recept za kečap ikada napisan, nastao je 1727. godine u sklopu kuvara, i u njegovoj bazi se koristilo 12 inćuna. Reč je o sosu koji je pravljen od usoljene ribe sa začinima, čije se putovanje iz Azije preselilo u Evropu i promenilo naziv. Kečap od paradajza znatno drugačiji od ovog danas. 1812. godine je prvi put napravio travar i naučnik Džejms Miz rodom iz Filadelfije.
Polovinom 18.veka u Engleskoj je nastala masovna proizvodnja sosa. Njemu su se u procesu proširenja potražnje ali i različitih potreba potrošača, dodavali razni drugi začini. Među začinima i sastojcima koji su ovaj sos menjali, nalazili su se vlašac, belo vino, orasi, sirće, gljive. Ipak, u srži, ovaj sos i dalje bio sos od ribe.
KAKO JE DOŠAO DO AMERIKE?
Kako to obično biva kroz istoriju a i danas, namirnica koju veći broj ljudi prihvata brzo se širi preko cele planete. Tako je ovaj sos dospeo i do Amerike. Tu se, procesom uzgoja ogromnih količina paradajza, njegovim pasiranjem i kuvanjem, pojavljuje osnova za ovaj sos koji mi danas poznajemo. Kečap kakav se nalazi u vašim frižiderima, prvi put je kao ideja nastao 1869. godine. Napravio ga je Nemac čije prezime vam sigurno zagolica nepca – Heinz. Nastao je jer je eksperimentisajući sa namirnicama iz sopstvene bašte, Henri Džon napravio mešavinu idealnih ukusa.
U sklopu porasta potražnje i popularizacije među širim narodnim masama, prva reklama za ovaj kečap zasvetlela je u Njujorku 1900. godine. Najkvalitetniji paradajz je tada uzgajan u Ajovi, pa se tamo desila industrijska proizvodnja ovog sosa. Masovna proizvodnja u Evropi, desila se tek 1944. godine.
KEČAP DANAS
Zanimljivo je da, pored sosa koji se danas koristi, kao sos od paradajza sa začinima koji ga čine blagim, ljutim, pravljenim za pice i paste, kečap koji je prethodio svemu tome ponovo završava u Kini gde se u izvornom obliku služi kao dodatak jelima. Danas se u sklopu proizvodnje koriste začini poput cimeta, karanfilića, belog luka, šećera, peršuna i paprike.
Ukoliko se vaš frižider čini praznijim nego inače, proverite da li ste pojeli sav kečap, pa ukoliko to jeste slučaj, odaberite sami da li ćete kupiti gotov ili probati da napravite sami. Sada znate nekoliko stavki više o neizostavnom sastojku ukusnim jelima.
TEKST: NINA ZEČEVIĆ
Nina Zečević je rođena u maju 1998. godine. Studentkinja je završne godine glume, poeziju piše od šeste godine, i do sada ima objavljene dve zbirke pesama. Filozofija, travarstvo, psihologija, gluma i pokret su njena inspiracija za svakodnevni rast i stvaranje.
