Posle Crnjanksog, prvo ime posleratnog srpskog modernizma je Rastko Petrović. Ovaj pesnik izobilja sličan je Crnjanskom po svojoj književnoj sudbini. No, po temperamentu i sklonostima sasvim je suprotan mekom i elegičnom pesniku „Itake“. Kao romansijer, esejista, pripovedač, pesnik i kritičar, Petrović je eruptivan, neobuzdan i vrlo nedorečen. U prvi plan stavlja materiju, fiziologiju bića, telo i čula, a tek onda duhovni aspekt bića. Rastko
Petrović je težio otkrovenju ili saznavanju apsolutnog u životu.
MOTIVI RASTKA PETROVIĆA
U Petrovićevom rušilačkom ekspresionizmu naslućuje se poljuljanost tradicionalnih normi, razočarenje i sumnja, kao i strepnja pred neizvesnim. On je pesnik snažnog dionizijskog osećanja života i beži iz bolnih i razornih krajnosti. Preokupacije njegovih radova obuhvataju vegetativni život rastinja i nagoni čoveka, telesnost i čulnost, impulsi od rođenja do smrti, te i sama strast za zbližavanjem sa svetom.
Njegova pesnička otvorenost često prelazi u ekstazu.
ANTIPOETSKI ELEMENTI
Petrović je uzbuđeno pevao o zbivanjima u organizmu. Sa zanosom je otkrivao tajne sakralnog, natprirodnog sveta. Težio je tome da povrati izguvbljenu spontanost života.
Njegova zbirka pesma Otkrovenje predstavlja doživljaj telesnog kao velike misterije, kao otkrivanje nečeg novog u traženju prvobitne zavičajnosti čoveka.
ZBIRKA PESAMA “OTKROVENJE”
Kod Petrovića je svako otkrovenje zarivanje u tajnu tela. Po tom principu postoji tajna začeća, tajan rođenja, tajna života i tajna smrti. Petrović za ove tajne vezuje jake motive krvi i materinstva.
U Otkrovenju, Petrović piše o temama koje su ključne za ljudsko iskustvo. On koristi jezik koji je izrazito emotivan i intiman, a njegove pesme su često napisane u formi molitve, što sugeriše da se Petrović borio sa dubokim pitanjima duha i vere.
„TAJNA ROĐENJA“
Pesma Tajna rođenja Rastka predstavlja jedno od najpoetičnijih dela srpske književnosti, koje govori o čudesnom činu stvaranja, o rođenju novog života i o tajnama koje ga prate. Rođenje kod Petrovića je obeleženo motivom krvi: crvenilo što doteče iz matere.
Sa tim činom došla je i crvena plima slobode – telo. Petrović sugeriše na misteriju rađanja stihovima:
Ta izađoh iz džungle namirisane i pokrih zemlju telom da je sačuvam od isparenja.
SIMBOLI ŽIVOTA I SMRTI
Rastko Petrović nas dalje vodi kroz priču o životu i smrti, kao i o značaju povezanosti sa prirodom. On nam govori da je život kratak i prolazan, ali da priroda živi večno. Kao ljudi, treba da naučimo da živimo u skladu sa prirodom i da poštujemo njenu snagu i lepotu.
Pesma naglašava ideju o prolaznosti i prolaznosti života. Petrovićev pristup ovoj temi nije melanholičan, već se čini da je u potpunosti svestan prirodnog ciklusa života i smrti, i da je u miru sa njim.
SAMOPOZNAJA KAO GARANCIJA ZA ŽIVOT
Kroz ovu pesmu, Rastko Petrović nam takođe govori o važnosti samospoznaje i otkrivanja svog pravog ja. On nas podstiče da razmislimo o tome ko smo zaista i koja je naša svrha u životu.
Kada otkrijemo svoju tajnu rođenja, možemo da počnemo da živimo svoj život na način koji nam odgovara i da ostvarimo svoje snove. U pesmi Petrović sugeriše da su tajne rođenja povezane sa unutrašnjom mudrošću i znanjem koje dolazi iz ličnog iskustva i introspekcije.
To se može videti u stihu: Samo onaj ko je duboko znao bol, zna i ljubav.
PETROVIĆEVA EKSTAZA
Pesnik postiže transcendentalno iskustvo koje ga izdiže iznad svakodnevnih stvari i omogućava mu da oseti duboku povezanost sa prirodom i univerzumom. U pesmi, Petrović piše o tome kako se oseća kao deo prirode i kako je povezan sa svim živim bićima.
Petrovićeva ekstaza predstavlja trenutak kada se on potpuno prepušta tom osećaju
povezanosti sa univerzumom, što mu omogućava da oseti unutrašnji mir i spokoj.
U pesmi opisuje kako su naši nagoni kao reke koje teku, kao zvezde koje sijaju i kao cveće koje cveta. Ove metafore sugerišu da su ljudski nagoni deo prirodnog ciklusa života i smrti.
NAKON SVEGA OSTAJE PRAZNINA
Otkidanjem od matere i sticanjem nove slobode ništa se nije dobilo, a sve se izgubilo. Svest mu govori da je možda trebalo da se ostane na poznatom putu banalnosti i da kao svi drugi završi u svakodnevnom trajanju. Nakon svega ostaje praznina: biće završava u potonuću tela i duha, koje je ravno umiranju.
U njemu se poetsko kreće ka eksplicitnom poetizmu. Stihovi ponekad bivaju tromi, bez melodije, patetični i siloviti. Petrovićevi pravi demoni se nalaze u objektivnom lirizmu, u nadrastanju subjekta i objekta. Na taj način Rastko Petrović dočarava razočarenje ili najviši stepen ekstaze.
TEKST: NEVENA NIKOLIĆ
Nevena Nikolić je studentkinja Fakulteta za medije i komunikacije u Beogradu. Njena interesovanja su raspodeljena na više oblasti, a neke od njih su filozofija, književnost, kulturni razvitak u stranim državama, kao i teme vezane za mentalno zdravlje i brigu o sebi. Radoznala pesnikinja, na egzistencionalnom putu umetnosti, traga za istinom među razrešenim temama.
