Reč kognicija se obično odnosi na pojedinca i na njegove sposobnosti. Ipak, kao socijalna bića, ljudi su međusobno povezani i utiču jedni na druge. Slično je i na poslu, jer je sve više poslova koji se rade timski. Kako dakle, rad u timu utiče na čovekovo kogniciju?
ŠTA JE TIM, A ŠTA GRUPA?
Pre nego što uronimo u temu timske kognicije, bitno je da najpre definišemo šta je to tim i kako se razlikuje od grupe. Tim čine dva ili više pojedinca koji su u dinamičnoj i dvosmernoj interakciji, koja ima za cilj dosezanje određenog zajedničkog cilja.
Članovi tima imaju sprecifične uloge i funkcije, a njihovo pripadanje timu je vremenski ograničneno. I upravo su dvosmernost interakcija i specifične uloge koje imaju članovi tima, ono što razlikuje tim od grupe. Takođe, članovi tima su obično heterogeni, jer svako ima različitu funkciju.
TIMSKA KOGNICIJA
Timska kognicija je kognitivna aktivnost na nivou tima. Ova definicija naglašava kognitivnu aktivnost, a ne kognitivne strukture i modele, kao i da to nije samo suma individualnih kognitivnih kapaciteta.
Na primer, planiranje je kognitivna aktivnost, ali pojedinačno planiranje, nezavisno od članova tima se ne svrstava u timsku kogniciju. Planiranje, gde su uključena dva ili više člana tima, koji imaju zajednički cilj je timska kognicija.
Da bismo govorili o timski kogniciji, neophodne su interakcije između članova.
KARAKTERISTIKE TIMSKE KOGNICIJE
Što je tim veći, to je napor koji članovi ulažu manji. Ova pojava je nezavisna od prirode i opsega posla i zadataka koje tim ima. Ona je rezultat raspodele odgovornosti na članove.
Što je više članova, to se odgovorinost deli na više delova. Zajedničko donošenje odluka je bolje nego samostalno. To je posledica socijalnog poređenja i na taj način se u timu dođe do najbolje odluke.
Isto važi i za zajednično učenje. Važan faktor pri tome je i to da li se osobe poznaju ili ne. Do boljih rezultata će doći oni koji se poznaju od ranije, jer imaju i određena znanja o drugima i o njihovim sposobnostima.
Kada govorimo o timski kogniciji, ne govorimo o zbiru svih sposobnosti i znanja članova tima, već onim delovima koje svaki učesnik deli u timu. Rad u timu će mnogo više da podstiče svakoga da dođe do svog kognitivnog maksimuma od samostalnog rada.
Ipak, za zajednički cilj je potrebna dobra komunikacija među članovima, jer kada ona izostane mogu da se dese neverovatne katastrofe. Jedna od njih je i Černobilska nuklerna katastrofa, koja je posledica slabe komunikacije.
TEKST: JELENA PEJIĆ
Jelena Pejić je po zanimanju psiholog i trudi se da psihološke teme predstavi ljudima na što jasniji i uporabniji način. Cilj joj je da promoviše psihologiju kao nauku, koja pomaže ljudima da bolje razumiju sebe i druge, što dovodi do višeg kvaliteta života i ličnog razvoja. Nada se da će čitaocima njeni tekstovi bar malo pomoći u tome.
