Svaki pokušaj prilagođavanja knjige u film ili igrice u seriju, najčešće je ostavio uživaoce tih dela razočaranim. Očekivanja se ne dostignu, rejtinzi su niski, koliki god novac da je uložen – ispadne da je bačen. Početak ove godine, tačnije 15. januar, obeležio je prekretnicu u ovom trendu. Uprkos tome što je ova priča prvenstveno ispričana kroz igricu i plasirana većinski muškoj populaciji, serija koja je izašla zavladala je svetom. Iako je postapokaliptična drama, sa zombijima i borbama, Poslednji od nas je serija koju je sada i većina žena zavolela. Ipak, toplina i ljubav koju je donela u domove širom sveta nisu mogle ostaviti nikoga ravnodušnim.
KO SU POSLEDNJI OD NAS?
Ovo je američka televizijska serija, bazirana na istoimenoj videoigri iz 2013. godine. Kao i u igrici, upoznajemo se prvenstveno sa Džoelom, koga glumi Pedro Paskal. On je 50-godišnjak, cinik i izgubio je svu nadu u ljudsku vrstu.
U okviru jednog od poslova kojim se bavi, zadužen je da 14-godišnju Eli sprovede do drugog kraja Sjedinjenih Američkih Država. Nju glumi Bela Remzi, a prvo što spoznajemo u vezi sa njenim likom je da je tvrdoglava i da se
nikada nije kretala izvan zone karantina.
POSTAPOKALIPSA I NJENE ČARI
Kao i u igrici, radnja serije odvija se 20 godina nakon što se brutalna pandemija raširila svetom. Ona je uzrokovana Cordycepsom, gljivicom koja pretvara ljude u čudovišta nalik zombijima. Čudovišta napadaju druge ljude, hrle na njih, a glavni cilj im je da produže svoju vrstu ujedanjem i zaražavanjem zdravih osoba. Kako preživeti?
Džoel je vrstan u snalaženju i preživljavanju, zato i dobija ovakav zadatak. Eli se ne snalazi ni u svojoj školi, a kamoli van nje. Ono što je trebalo da bude jednostavno i brzo proputovanje do odredišta, postaje dug i opasan put, koji će njihove živote zauvek promeniti iz korena.
Kada je pitanje života ili smrti, kako će se poneti Džoel i Eli? Da li će preživeti put
kroz svet pun zaraženih i, još strašnije, onih koji preživljavaju? I da li će eventualno doći do leka?
SUKOB MIŠLJENJA ĆE UVEK POSTOJATI
U skladu sa time da smo svi (još) ljudi, i ova serija naišla je na različita mišljenja. Neki su oduševljeni, drugi razočarani. Jednima je previše akcije, drugima premalo. Različite su kritike i na račun zombija koji se u seriji pojavljuju.
Definitivno je da su susreti glavnih likova sa njima ređi nego u igrici, ali su određenim gledaocima ipak problematični. Svakako, autori serije su je skoro doslovno prilagodili igrici. U početku prikazivanja, mnogi fanovi su čak i upoređivali kadar po kadar i sličnost je neverovatna.
Čak se u seriji pojavljuju i glumci koji su glavnim likovima iz igrice davali glasove. Ocene na različitim sajtovima su sjajne, a verujemo da su mnogi kojima se serija dopala već i drugi put odgledali sve ispočetka. Većini gledalaca – ova serija sada je opsesija. Bilo da ste igrali igricu ili ne, očigledno je vredna gledanja.
O UKUSIMA NE VREDI RASPRAVLJATI, ALI…
Naravno, nije sve za svakoga. Neće se sigurno ni ova serija svakome svideti i to je u redu. Šta bi, ipak, trebalo istaći su sve pozitivne strane koje niko ne može da ospori.
Prvo, scenografija je nadrealna, a trud koji je ušao u njenu izradu fascinira. Kostimi za glumce – do detalja su kao oni iz igrice i verujemo da to nije bio nimalo lak posao za kostimografe. Specijalni efekti, zajedno sa zombijima, u potpunosti su opravdali, čak premašili, očekivanja. Izgledaju isuviše realno da bi bili istiniti, a opet su tu na ekranu, ispred nas.
I svi behind-the-scenes videi još više dočaravaju proces kako je do svega ovoga došlo i koliko cela ekipa zaslužuje dubok naklon za ostvarenje koje je donela na male ekrane.
Ponajviše su za sve zaslužni autori, naravno, ali definitivno i glumci. Ceo kasting je očigledno profesionalno odrađen. Pedro i Bela, uz ostale glavne glumce, vredni su ipak najviše poštovanja i pohvala.
Uspeli su da dočaraju svoje likove u potpunosti kao one iz igrice. Od spoljašnjeg izgleda, preko gestova i mimike, tona govora i akcenta, do emocije koju prenose.
POSTAPOKALIPTIČNE EMOCIJE SU NOVI NIVO OSEĆANJA
Ono što svi koji nisu igrali igricu nisu od ove serije očekivali upravo su emocije. Kada čujete da je priča o apokalipsi, da to traje već 20 godina i da su tu i zombiji – ne padnu vam na pamet suze i ljubav, zar ne?
Serija Poslednji od nas u stvari nas je, na prvi pogled, zavarala. Počnete da gledate, epizode se nižu jedna za drugom, a svaka sve emotivnija od prošle.
Na mnogima su gledaoci plakali, pokoji pustili barem suzu. Neminovno je da je svakoga ko je pogledao ispunila – ljubavlju, srećom, tugom, melanholijom i željom za boljim, za borbom, za nadom. Topla ljudska priča uvek je ono što nas privuče nekom delu, često i zadrži.
Ova drama to odvodi na novi nivo stvaralaštva. Ne sumnjamo da će se, baš zbog toga, gledati i dalje, godinama.
TEKST: ALEKSANDRA TODIĆ
Aleksandra Todić je u osnovi entuzijastična idealistkinja. Voli da se edukuje na različite teme, a pokreće je želja da zna što više i spozna nešto novo svakoga dana. Nakon završetka studija Komunikologije volela bi da raširi svest o značaju medijske pismenosti u današnjem svetu.
Zaljubljenost u knjige, strane jezike, putovanja i sve što nose sa sobom želela bi da na različite načine podeli sa drugima – jedan od kojih je i pisanje. Blizanac u njoj svoju karijeru vidi u različitim sferama rada sa ljudima – kao kreativca u marketingu, pisca, predavača, ali i menadžera za ljudske resurse, sa nadom da što bolje spozna ljudsku psihu i ono što ljude pokreće.
