Prihvatiti sebe na adekvatan način zvuči banalno, ali je jako važan zadatak, a vrlo često i nije baš lako da se ostvari. Mnoge frustracije u različitim situacijama potiču baš iz lošeg temelja prihvatanja sebe, jer ne radimo dovoljno na tome.
PRIHVATI DA VREDIŠ
Često smo skloni da uzroke uspeha i neuspeha tražimo na dva potpuno različita smera. Uspeh se pripisuje spoljašnjim činiocima (sreći, pogodnim uslovima…), a neuspehe pripisujemo nama samima. Kao da smo mi glavni krivci koji nisu dovoljno dobro nešto uradili.
Kao što smo odgovorni za svoje neuspehe, zbog čega sebe često smatramo manje vrednima, tako smo odgovorni i za svoj uspeh.
Nismo manje vredni ako doživimo neuspeh. Samo smo bogatiji za još jednu životnu lekciju. Pa, zar i to nije neki uspeh?
PROCENI SVOJE SPOSOBNOSTI
Tokom zadavanja ciljeva, neophodno je da budemo objektivni. Svako od nas najbolje zna koliko može i u čemu je najbolji.
Fokus treba prebaciti na mogućnosti i veštine koje posedujemo kako bismo bili dobri u nečemu. Često smo skloni da radimo na svojim slabostima, dok veštine koje već posedujemo ne razvijamo dovoljno i zato stagniramo u njima.
IZGRADI SAMOPOŠTOVANJE
Da bi nas drugi poštovali, moramo naučiti da poštujemo sebe. Ovaj zadatak je dosta teži nego što izgleda, zato ne treba da nas frustrira ako u nekim situacijama ipak nismo dovoljno ispoštovali sebe.
Samopoštovanje se gradi godinama. Povezano je sa samopouzdanjem, a samopouzdanje podrazumeva prihvatanje sebe i fizički i psihički.
Nedostaci koji nam smetaju, kako psihički, tako i fizički, su samo mogućnosti da radimo na njima. Pronađi ono što ti najbolje stoji, radi stvari koje te čine srećnim, putuj na mesta koja te opuštaju…
RAZMAZITE SEBE
Rigoroznost prema sebi i svojim postupcima može uticati samo na pojačanje stresa. To do liste koje pravimo su dobre jer imamo preglednost nad svojim obavezama.
Ali… treba ih shvatiti samo uslovno. Kao liniju vodilju, koju ne moramo striktno pratiti. Obaveze na listi koje nisu čekirane nisu tu da bi nam stvarale stres, već da nas nauče boljoj organizaciji.
Sasvim je u redu da danas nismo dovoljno produktivni. Nismo automatizovane mašine koje šematski prate sadržaj.
TEKST: IVANA JOSIPOVIĆ
Ivana Josipović studira Psihologiju na Fakultetu za medije i komunikaciju u Beogradu. Radi kao vaspitač u predškolskoj ustanovi. U slobodno vreme voli da čita psihološke tekstove, da šeta u prirodi ili da trenira.
